НЕМАЧКА У НЕМИРИМА : ШТА ЧЕКА СРБИЈУ ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ ВЛАСТИ У БЕРЛИНУ?

После избора у Немачкој и пада Шолцове „семафор“ коалиције, нови политички курс Берлина будно се прати у Београду. Са Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ) и њеним лидером Фридрихом Мерцом на прагу формирања владе у коалицији са Социјалдемократама (СПД), Србија поставља питање: шта ће ово значити за наше односе са једним од највећих економских партнера?

Нема драстичних промена, али…

Стручњаци за немачку политику указују да не треба очекивати наглу промену курса према Србији. Берлин је и под Ангелом Меркел и под Олафом Шолцом држао исти курс – снажна подршка Косову, притисак на Србију у процесу евроинтеграција и покушај да се Србија окрене Западу упркос блиским везама са Русијом и Кином.

Истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић подсећа да су демохришћани и социјалдемократе већ сарађивали на власти, а да је током тих мандата Немачка подржала једнострано проглашење независности Косова, противила се идеји разграничавања коју је подржавала администрација Доналда Трампа, и активно учествовала у покретању Берлинског процеса.

Немачки интереси и литијум као кључна тачка

Оно што се неће мењати је економски интерес Берлина у Србији. Немачка је највећи трговински партнер Србије са више од девет милијарди евра годишње размене, а стотине немачких компанија послују код нас.

Посебно је важно питање литијумских резерви у Србији, које Немачка види као стратешки ресурс за своју индустрију. Управо је Шолцова влада последњих месеци интензивно радила на томе да Београд пристане на експлоатацију литујума, што је кулминирало потписивањем меморандума у јулу 2024. године.

Берлин не одустаје од Косова и притиска на Србију

Промена власти у Немачкој не значи промену политике према Косову. Немачка ће и даље подржавати Приштину у њеним захтевима за улазак у међународне институције попут Интерпола, Савета Европе и Унеска.

Немачка је од почетка украјинског сукоба притискала Србију да уведе санкције Русији, али је Београд остао доследан својој политици војне неутралности. Како упозоравају стручњаци, нова немачка влада може појачати очекивања да Србија буде „конструктивнија“ у односима са Приштином и да се прикључи европској политици санкција Москви.

Трамп и могућа прекомпоновања односа

Ситуација би могла да се додатно закомпликује ако Доналд Трамп победи на председничким изборима у САД. Трампова администрација је током првог мандата гурала другачији приступ Балкану, супротстављајући се немачкој визији решавања косовског питања.

Како упозоравају аналитичари, могући раскол између Берлина и Вашингтона могао би да стави Србију у незгодну позицију – између две велике силе са супротстављеним интересима на Балкану.

Шта Србија може да очекује?

Промене у Берлину неће донети радикалан заокрет, али ће потврдити већ постојећу динамику:

• Економски односи ће остати снажни – Немачка је заинтересована за сарадњу, посебно у енергетском сектору и индустрији минерала.
• Притисак на Србију око Косова ће се наставити – нова влада у Берлину неће одступити од подршке Приштини.
• Санкције Русији ће остати тема притиска – Немачка очекује да Србија усклади своју спољну политику са ЕУ.
• Однос према Доналду Трампу би могао да буде фактор нестабилности – ако Трамп буде изабран, могуће је јачање неслагања између Немачке и Србије.

Док Берлин саставља нову владу, Србија ће морати пажљиво да балансира између својих економских интереса, геополитичке реалности и све јачег притиска са Запада. Све у свему, Београд у Берлину не може очекивати нове пријатеље – али бар зна са ким има посла.