Андреа Јовановић: Ово није крај симулакрума, али иншалах да је почетак краја

Ово није крај симулакрума, али иншалах да је почетак краја. Тужан и савршено очекиван пресек стања:

1. јучерашње ослобођење Дизниграда донело је ненормалну количину емотивног и сваког другог пражњења, а онда их је дочекао кишни сиви дан, чак и пре „срања“, енергија је била парастос у односу на синоћњу, па и на журке у осталим градовима пре

2. за ова четири месеца нигде нисам коментарисала саме студенте (из многих разлога, о томе другом приликом), али сада ситуација приморава на следеће: студенти су „пумпали“, и сами производили и узвикивали пароле мржње и подсмевања, никада и нигде се нису оградили од језивих изјава према неистомишљеницима већ су их и сами делили, а онда када је кренуло „срање“, скинули су прслуке и позвали кућама. да, дечије понашање, али шта очекивати када већ четири месеца свака позиција ауторитета у њиховим животима пада у несвест и на колена (призори клањања од јуче су можда нешто најнепријатније што сам видела у животу, искрено) зарад сваког њиховог трептаја; студенти: постоје, одрасли: студенти су богови

3. сада када се видело да су студенти ипак и даље само деца, старија, али деца, одмах је део протестаната кренуо да пизди – на њих (зна се, ко те диже у небеса, тај те и ваља по блату). дакле „одрасли“ су опет већа деца и од деца, али ни са једне стране – идеја одговорности не постоји

4. снимак шутирања непознатог дечка док непомичан лежи на поду у главу од стране највећих пичака које сам видела на овим улицама у последњих не знам колико је још страшнија када се схвати да је око њих xy хиљада људи и да нико, јбн нико, не улеће да то спречи, тај снимак је једино сведочанство храбрости, најнапумпаније лажи ових пар месеци

5. и на крају аплауз жандармима и повици „ухапсите Вучића“ који им је управо издао наређење да се повуку је врхунац фантастичне карневалске фарсе, а сад, опет пумпање и скакање, јер – ко не скаче, тај је ћаци, а ко скаче – римујте

#готовје

ФБ статус Андреа Јовановић