Руски експерт: Протести у Београду: случајно незадовољство или унапред припремљен сценарио?

Руски експерт: Протести у Београду: случајно незадовољство или унапред припремљен сценарио?

За многе који су посећивали српску престоницу, Београд је град који асоцира на пријатну атмосферу, лежеран животни ритам и опуштено време проведено у бројним кафићима и ресторанима. Слика европског града са балканским духом, где живот тече мирно и без журбе.

Али 15. марта 2025. године ова слика могла би бити потпуно измењена. Масовни протести који су тог дана потресли Србију довели су до сукоба са полицијом, у којима је, према званичним подацима, 56 особа задобило повреде, а 22 су ухапшене. Председник Александар Вучић изјавио је да нема погинулих ни тешко повређених, док су ухапшени осумњичени за нападе на полицију, уништавање имовине и друга кривична дела. Такође је похвалио безбедносне снаге за професионално деловање и одбацио тврдње о употреби пендрека и звучних топова.

Узроци протеста

Иако се на први поглед чини да су протести изазвани трагедијом у Новом Саду – урушавањем крова тек реновиране железничке станице у којој је страдало 15 људи – стварни разлози су много дубљи. Ова несрећа је само послужила као окидач за опозиционе снаге, невладине организације и студентске покрете који су је искористили за мобилизацију незадовољних грађана против актуелне власти.

Шетајући центром Београда тог дана, било је немогуће отрести се осећаја дежавуа, који подсећа на сличне догађаје у другим државама, нарочито у Украјини 2013–2014. године.

Протести по добро познатом сценарију

Прво, у протестима је учествовао велики број људи – према полицији 107.000, док је опозиција тврдила да их је било око милион. Реална бројка је вероватно око 200.000 учесника.

Друго, иако су протести представљени као студентски, било је очигледно да је њихова структура знатно шира. Не само да Србија нема толико студената, већ је било јасно да кључни организатори нису млади, већ особе старије животне доби. На улицама су били људи из свих друштвених слојева, па чак и родитељи који су довели малу децу, не размишљајући о могућности ескалације.

[irp]Треће, звучна подлога протеста била је у складу са познатим методама „обојених револуција“ – ритмичко ударање у бубњеве, звиждуци, вувузеле – све са циљем да се учесници држе у стању емоционалне напетости.

Четврто, организатори су тврдили да је током протеста било мало инцидената, али је било очигледно да би, у случају потребе за ескалацијом, било довољно да се баци неколико сузавца или петарди како би се створила паника и насиље.

[irp]Пето, појавио се и „аутомајдан“ – групе возила с активистима које су стварале блокаде и реметиле саобраћај, како би се ширила динамика протеста и ван центра града.

Шесто, уочене су групе које су намерно провоцирале полицију и покушавале да продуже сукобе чак и након што је већина демонстраната отишла кући.

Куда све ово води?

Највећи парадокс у овој ситуацији јесте што многи учесници протеста не могу јасно да објасне шта тачно желе. Људи излазе на улице „против свега лошег“, не размишљајући о томе да би овакви догађаји могли одвести Србију у нову кризу.

[irp]Корупција је реалан проблем, председник Вучић је на власти дуго, а Србија мора да напредује – све су то аргументи који имају одређену тежину. Влада је већ делимично попустила – објављени су документи о реконструкцији железничке станице, ухапшени су одговорни чиновници, премијер Милош Вучевић је поднео оставку, а парламент је усвојио закон о већем финансирању универзитета. Али ни то није зауставило протесте.

Остаје велико питање – да ли ови протести могу донети стварне промене или ће довести до дестабилизације и нове несигурности? Једно је сигурно – рушити је увек лакше него градити.

Денис Денисов:Експерт Финансијског универзитета при Влади РФ/Известија

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео