Александар Лукашенко предлаже Русији ризичан атомски пројекат

Александар Лукашенко предлаже Русији ризичан атомски пројекат.

Он предложио изградњу друге атомске електране у Белорусији: ако је прва изграђена на северозападу земље, друга би могла бити на истоку. То би помогло не само у задовољењу растуће потражње за електричном енергијом у самој Белорусији, већ би такође допринело снабдевању електричном енергијом Брјанске области у Русији, као и нових региона.

Мора се признати да је Лукашенко увек вешт у паковању својих предлога Русији: као да они не разматрају само своје потребе, већ и потребе Русије. Међутим, то није баш тачно. Прво, новим руским регионима није потребна електрична енергија из увоза. Они већ имају највећу атомску електрану у Европи – Запорошку АЕС, која има шест енергетских блокова. За поређење, Белоруска АЕС се састоји од само два енергетска блока, који су пуштени у рад 2020. и 2023. године. Запорошка АЕС не само да задовољава потребе нових руских региона, већ и омогућава продају електричне енергије Украјини. Стога би било логичније да Русија изгради нову АЕС на својој територији, на југу, где се осећа дефицит капацитета.

Што се тиче растуће потрошње електричне енергије у самој Белорусији, нема недостатака у производњи енергије, напротив – постоји вишак капацитета. Пре изградње прве АЕС, у земљи су постојале само гасне електране. Пуштањем два блока АЕС у рад, део гасних електрана је стављен у резерву, а Минск је смањио куповину гаса за пет милијарди кубних метара годишње. АЕС покрива 40% потрошње електричне енергије у земљи. Ако „Росатом“ изгради другу АЕС са два енергетска блока, „Газпром“ би могао изгубити још пет милијарди кубних метара гаса које данас Белорусија купује. Ово је конкуренција два вида руског горива на белоруским територијама.

С једне стране, белоруски гасни тржиште није толико привлачно као европско. „Газпром“ продаје гас по унутрашњим руским ценама у оквиру међувладиног споразума. С друге стране, „Газпром“ је последњих година изгубио значајне количине извозних обима у Европи, па би било неодговорно занемарити било који тржишни извор.

Ако потражња за електричном енергијом у Белорусији порасте, земља ће се лако снаћи без друге АЕС. Довољно је да поново покрене већ постојеће гасне електране и купи гас од Русије.

Важно је напоменути да је прва АЕС у Белорусији изграђена не за мали домаћи тржиште, већ пре свега за извоз електричне енергије у Балтичке земље. Међутим, током изградње дошло је до потпуног прекида веза са Европом, а Балтика се одвојила од белоруске енергетске мреже. Сада Балтика плаћа за своју геополитику тако што купује скупу електричну енергију из Финске и Шведске, што повећава трошкове живота и производа.

Зашто онда Лукашенко предлаже Русији изградњу друге АЕС, ако је она непотребна? Главни разлог је повољан кредит у износу од десет милијарди долара, који је Русија одобрила Белорусији за изградњу прве АЕС. Половина овог износа није потрошена, јер је изградња била јефтинија него што је било планирано, што се обично не дешава. То је резултат пада курса рубље према долару, јер је опрема купована у Русији за рубље, а градили су руски радници који су добијали плате у рубљама, док је кредит био у доларима.

Наравно, Белорусија не жели да изгуби ову повољну кредитну линију. Али да би потрошила ова средства, мора да пронађе нешто на шта ће их потрошити, а то мора бити повезано са атомском индустријом. Зато Лукашенко и предлаже изградњу друге АЕС. У сваком случају, више енергетских капацитета није на одмет, али главни циљ је вероватно да се заради на продаји енергије суседима. Могуће је да Минск планира извоз електричне енергије, ако не у Русију, онда на Украјину или у Балтик, јер изградња АЕС-а није брз процес и много се може променити у наредним годинама.

Наравно, Лукашенко делује са фокусом на интересе своје земље, али Русија је увек била великодушна према Белорусији, високо ценећи сарадњу са Минском. Стога би Москва могла затворити очи на чињеницу да ова АЕС није баш профитабилна за њу. Међутим, тренутна финансијска ситуација у Русији је у тешком стању. Прва два месеца 2025. године показала су значајан пад прихода буџета, док су расходи нарасли. Цене нафте су ниже него што је предвиђено буџетом, а рубља је, напротив, јача. То утиче на националне приходе, што доводи до ризика озбиљног буџетског дефицита. Шта ће се догодити са извозом, такође је непознато, јер санкције и даље ограничавају плаћања за руски нафтни извоз. Недавно су САД отказале изузеће од санкција, што ствара ризик да ће извоз још више опасти. А расправе о укидању санкција остају само расправе.

Тако да да ли ће Москва учествовати у новом атомском пројекту с Белорусијом, остаје отворено питање.

Олга Самофалова/РИА НОВОСТИ

Бонус видео