ОТКРИВЕН „НУЛТА ПАЦИЈЕНТ“ Божидар Павловић први приведен и саслушан због афере „ЗВУЧНИ ТОП“
N1
Након што је на друштвеним мрежама проширена вест о наводној употреби звучног топа на протесту у Београду 15. марта, у жижу јавности доспео је Нишлија Божидар Павловић, који је због једне објаве на Инстаграму позван на саслушање у полицију у склопу поступка за кривично дело – изазивање панике и нереда.
Павловић је на свом налогу поделио снимак телевизије Нова С са изјавом адвоката Боже Прелевића, уз графику странице „Генерални штрајк Србија“, алудирајући на то да је држава против грађана користила звучно оружје. Само четири дана касније, полиција му је покуцала на врата.
Према његовим речима, два полицијска службеника појавила су се на кућној адреси и првобитно га позвали да иде у Београд на саслушање у Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала. На крају је ипак саслушан у Нишу, у својству грађанина.
Монтиране оптужбе и ширење страха
Међутим, суштинско питање остаје, да ли је све почело управо овом објавом? Да ли је Божидар Павловић „нулти пацијент“ масовне хистерије коју су шириле прозападне НВО, дежурни твитер-револуционари и медији блиски опозицији?
Јер, иако се прича о звучном топу проширила муњевито, до данас ниједан доказ о његовом постојању или употреби није представљен јавности. Ниједна државна институција, ни Министарство унутрашњих послова, ни здравствене службе, ни независни технички стручњаци нису потврдили да је икакав вид звучног оружја коришћен.
Са друге стране, убрзо након ширења вести, уследили су напади панике, главобоље и масовна психолошка узнемиреност – управо оно што и јесте циљ оваквих кампања. Узрок? Непостојеће оружје, већ масовна сугестија и свесно изазивање страха.
Стратегија старих центара моћи
Ово није први пут да опозициони кругови и њима блиске НВО структуре прибегавају оваквим методама. Још од избора 2020. године, у више наврата се користила тактика „шока“ – пласирање дезинформација у јавност како би се изазвала реакција народа, дестабилизација институција и на крају политички притисак.
У конкретном случају, звучни топ постао је мит преко ноћи. Без снимака, без потврда, али уз медијску помпу и друштвене мреже – довољно да се направи хаос.
Да ли је Божидар Павловић слагао или био обманут? Можда је само део добро осмишљене акције. Али једно је сигурно – гнусне лажи о „звучном топу“ оставиле су траг у јавности, створиле климу страха и неповерења. А управо то је и био циљ. Српско друштво заслужује истину, не психолошки рат.
Војин
Инсинуација да је скуп прошао мирно баша као што су „студенти“ то обећавали а да је легална власт наговештавала сукобе, асоцира да је власт то желела. Настрану што је „Новосадска групa“ у којој су тачно разрађени планови за напад на државне институције и њихово заузимање, по цену живота, дакле насилно рушење власти, закона и устава – проваљенa. И то је неспорно јер су снимци аутентични и представљају „материјални доказ“. Осим тога маса од преко 100.000 људи из „целе Србије“ је бројка која је показала да је масовност „оманула“ јер Србија има 6,7 милона становника и да су демонстрације, осим што су биле све време агресивне, дрске и беспризорне, у сваком погледу, показале да је то мањи корпус српских људи „од зла оца и горе мајке“. Како су ексстуденти и њихове присталице прочитани и похапшени и није могао да се оствари план насилног заузимања државних установа онда се из очаја прибегло другом начину – произвођење „какофоније“ у најкритичнијем тренутку опадања енергије код демонстраната. Какофонија је мешавина неартикулисаних звукова који се могу произвести са низ малих справа, појачала па и телефона и довољно је да се то чује у пречнику од 20 -30 метара па да се „маса заталаса“ а после иде по домино ефекту. И онда неко узвикне ЗВУЧНИ ТОП (!?) и народ падне у масовну хистерију. А „звучни топ“ личи на омањи тенк и да је био било где, од палате Албаније до Пионирског парка, био би виђен и сликан јер за такву слику Западни медији би платили сувим златом !!!