ЦРНА ГОРА: Приморске општине траже АУТОНОМИЈУ

ЦРНА ГОРА: Приморске општине траже АУТОНОМИЈУ.

Представници шест приморских општина у Црној Гори изнели су иницијативу за реформу управљања морским добром, истичући потребу за већом децентрализацијом и локалном контролом над обалним ресурсима. Њихов предлог укључује оснивање нове компаније под окриљем Владе, која би преузела оперативне послове, док би досадашње Јавно предузеће за управљање морским добром имало улогу надзорног органа.

На конференцији за медије, представници ових општина су представили измене и допуне Закона о морском добру, као и пратеће измене Закона о лукама и Закона о изградњи објеката. Овај сет закона у скупштинску процедуру су поднели посланици Албанске алијансе, Албанског форума, Бошњачке странке и Демократа, наглашавајући да су измене резултат вишемесечног рада свих приморских општина и Заједнице општина.

[irp]Посланик Албанске алијансе Илир Чапуни истакао је да су ови законски предлози нужни како би се омогућило брже и ефикасније инвестирање у приморска подручја.

„Приморске општине најбоље разумеју своје потребе и ово је корак ка враћању надлежности локалним заједницама. На реформама смо радили шест месеци, усклађене су са међународним стандардима и очекујемо подршку посланика“, рекао је Чапуни.

[irp]Са њим се сложио и посланик Демократа Момчило Лековић, који је нагласио да је данашњи дан значајан за обалне градове, јер би се кроз ове измене зауставило дугогодишње неадекватно управљање обалом.

„Деценијама смо сведочили лошем управљању морским добром, приходи се нису враћали локалним заједницама, а глас општина није био довољно уважен. Крајње је време да се управљање обалом децентрализује“, казао је Лековић.

Представници општина су истакли да је предлог закона резултат шире политичке сарадње. Председник Општине Улцињ Генци Ниманбегу оценио је да је ово значајан демократски искорак, јер различите партије и коалиције стоје иза исте иницијативе.

„Предложили смо решење које је праведно и транспарентно – нова компанија би обављала оперативне послове, док би држава имала надзорну функцију. Желимо управљати својим ресурсима на начин који одговара грађанима наших општина“, нагласио је Ниманбегу.

[irp]Председник Општине Херцег Нови Стеван Катић изразио је очекивање да ће Скупштина подржати ове измене закона, наглашавајући да Херцег Нови може много ефикасније управљати својим обалним подручјем него што је то раније био случај. Он је најавио и сарадњу са Општином Тиват на преузимању трајектне линије Каменари-Лепетане, кроз оснивање заједничке компаније.

[irp]Председник Општине Котор Владимир Јокић је навео да би усвајањем предлога закона општине стекле већу аутономију у управљању морским добром.

„Тренутно, ниво контроле је такав да се ни обична сијалица не може заменити без дозволе. Ми у Котору успешно газдујемо Старим градом, па не видим зашто не бисмо могли управљати и осталим деловима наше обале“, рекао је Јокић.

Председник Општине Будва Никола Јовановић нагласио је да очекује подршку посланика за ове законске измене, додајући да Морско добро послује мимо Закона о привредним друштвима и да је децентрализација неопходна.

„Ми губимо профит који би требало да буде искориштен за локално становништво. Лука Будва је поново дата Морском добру, што значи да може бити издата у концесију. Овај предлог закона је тест за оне који су у својим програмима заговарали децентрализацију и европске интеграције“, рекао је Јовановић.

[irp]Председник Општине Бар Душан Раичевић подсетио је да је иницијатива покренута још средином прошле године и да су претходни тендери показали њену неопходност.

„Ово је почетак борбе за децентрализацију и повратак надлежности локалним самоуправама“, истакао је Раичевић.

Председник Општине Тиват Жељко Комненовић оценио је да се ретко дешава да су приморске општине сложне око исте иницијативе, што додатно потврђује значај ове реформе.

[irp]Ниманбегу је закључио да предложене измене не решавају све проблеме, али представљају значајан корак напред. Такође, најавио је да ће више детаља о плановима инвеститора Мохамеда Алабара, који у Улцињу намерава реализовати пројекат вредан више милијарди еура, бити изнесено у наредним данима.

ИН4С

Бонус видео