Студенти, протести и НАТО агресија: Кад подршка утихне

Највише беса навукли су студенти у блокади са Правног факултета и то зато што су подсетили на НАТО жртве и бројку од 3.500 страдалих, која се никако не уклапа у цифре НВО Србије из кухиње Наташе Кандић и Фонда за хуманитарни право које говоре о 756 убијених

Подршка студентима у блокади има границе и оне су постављене јуче испред Генералштаба. Ћутање друге Србије на позив да се 24. марта окупе у знак сећања на злочиначки подухват НАТО пакта на нашу земљу и његове жртве одзвонило је гласније од звучног топа.

Док је већи део њих који су се до јуче клели у студенте блокадере, а њихове акције видели као аутентичан бунт, игнорисао последњи протест, било је и оних који су, дубоко разочарани, у њему пронашли радикалску реторику и оптужили их да нису ништа другачији од стране против које се боре.

Највише беса навукли су студенти у блокади са Правног факултета и то зато што су подсетили на НАТО жртве. За олакшавајућу околност критичари им нису узели ни то што су најавили и, заправо, акценат ставили на то да ће на углу Улице кнеза Милоша и Немањине протестовати због одлуке да се земљиште на 99 година изнајми америчкој компанији на чијем је челу Џаред Кушнер, зет председника САД Доналда Трампа.

„Никада нећемо заборавити противправну агресију НАТО пакта и жртве бомбардовања…“, написали су у својој објави на друштвеној мрежи Икс и поставили неколико фотографија.

Али трн у око друге Србије била је она са дечаком који у руци држи мету, а на којој су написали колико су живота однеле НАТО бомбе. Док су се студенти држали процена државних институција, а које кажу да је око 3.500 људи погинуло, укључујући војнике, полицајце и цивиле, међу којима су најбројнији Срби, јавила се Антонела Риха, новинарка и, у слободно време, експерткиња УСАИД-а, да подучи студенте у које бројке треба да гледају. А то су оне из кухиње Наташе Кандић, односно Фонда за хуманитарно право које кажу да је жртава много мање – 756. И да су ту и војници и цивили, и Албанци, и Црногорци и Бошњаци и Роми, а не само Срби.

„Драги студенти, нико вам неће замерити што не знате, а верујем да имате поштовање и емпатије према свакој жртви. Држава никад није направила попис убијених, једини ко је то до сада документовано урадио је Фонд за хуманитарно право“, написала је и додала линк ка бројевима који воде до извештаја о страдалима кројеним по вољи друге Србије.

Професор Физичког факултета и заштитно лице српског аутошовинизма Иван Виденовић замерио је студентима исту ствар, предочио им исту статистику, али са далеко мање разумевања од Рихе:

„Са радикалским наративима и огољеним лажима неће ништа ни постићи ни променити. Лаку ноћ“.

Можда би студенти блокадери мање беса твитер армије навукли да им је Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о Европској унији, групе невладиних организација чија је специјалност писање притужби Бриселу, раније редиговала објаву. Наиме, поред студентског текста који каже да „никада нећемо заборавити противправну агресију НАТО пакта и жртве бомбардовања“ дописала је – и одговорну власт која је Србију довела у ту ситуацију. Али касно Бојана на Твитер стиже…

„Ево, исправила сам ово, млади су па не знају. Они који толико инсистирају на документацији о надстрешници, требало би на исти начин да се односе и према бројкама којим илуструју оно што је почело на данашњи дан. Овако, само користе исте митове као и они због којих протестују месецима“, огорчена је Селаковићева која је само десет дана раније у Београду дочекивала студенте из Крагујевца.

Портпарол Лиге социјалдемократа Војводине Александар Мартон није имао проблем са бројевима, ни са тим што су студенти протест заказали на дан када је НАТО започео агресију на нашу земљу. Њему смета што се у том обележавању не угледамо на Јапанце, што смо слепи код очију па не видимо да нема разлике између јапанског империјализма 1941. и српског империјализма 1999, између Косова и Метохије и Перл Харбора.

„Јапанци обележавају бомбардовање Хирошиме и Нагасакија. Присећају се својих жртава, али увек на почетку кажу да је све то последица јапанског империјализма који је започео средином тридесетих. Вама фали тај део“, поручио је студентима Мартон.

А лепо је још вече пре протеста упозоравао Наим Лео Бешири из невладине организације Институт за европске послове и готово пророчки предвидео развој ситуације. И не само то, први је понудио онај списак погинулих који је саставила организација Наташе Кандић.

„Спавамо још вечерас, а онда креће лицитација броја жртава НАТО бомбардовања, праћено лажима, манипулацијом и пропагандом без критичког осврта на узроке и последице злочиначке политике Милошевића и компаније. У зависности од тога шта будете читали, слушали и гледали бројке ће се кретати од хиљаду до 5.000 убијених током 78 дана бомбардовања и то без иједног извора информација“, написао је Бешири, који је подршку студентима ставио на паузу 24. марта.

Због јучерашњег протеста не само са студентима, већ и са телевизијом Н1 заратио је Коста Константиновић, твитераш чије је срце на стани опозиције, Украјине и ЕУ. Не свиђају му се заставе земаља које су биле против бомбардовања наше земље, а које су су се виориле из првих редова демонстраната. Још мање му се свиђа што Н1 све то преноси.

„Сметају ЕУ заставе, а не сметају заставе Северне Кореје? Зашто Н1 извештава о догађају на којем се промовишу Северна Кореја, Кина, Русија и остале недемократске земље и диктаторски режими“, питао је огорчено овај твитераш.

Пред протест ућутале су редом готово све оне невладине организације које тврде да им је у опису посла борба за људска права. Изгледа да 24. март не постоји у НВО календару. Изостала је и подршка ЦРТА, која је прошле недеље водила истрагу о наводној употреби звучног топа, а претходних недеља свој налог на Иксу претворила у дневник студентских протеста. Без иницијативе јуче је била и Грађанска иницијатива, организација чија је председница пре неколико дана студентске протесте искористила као повод за разговор са Кристијан Аманпур, да би се о истом трошку пожалила како се у Србији сузбија цивилно друштво.

Ако питате новинарку нискотиражног листа „Данас“ Јасмину Лукач зашто друга Србија бежи од обележавања годишњице НАТО агресије, рећи ће вам да је то зато што је ексклузивно право на комеморацију имала власт. А то право јуче су им, тврди, одузели студенти.

Значи, Јасмина, догодине испред Генералштаба?

Аутор: Вишња Аранђеловић, РТ Балкан