Укупно 1,410 жалби поднето је Институцији Омбудсмана на Kосову и Метохији током прошле године

Укупно 1,410 жалби поднето је Институцији Омбудсмана на Kосову и Метохији током прошле године због наводног кршења људских права и слобода од стране институција. Од тога 110 су потписали Срби, а 104 припадници других невећинских заједница, стоји у извештају челника ове институције за 2024. годину, Наима Ћељаја, који је достављен Скупштини тзв. Kосова. Ипак, од укупног броја жалби, Омбудмсман је утврдио да чак 826 „нису прихватљиве“.

Kада је реч о мањинским заједницама, ова институција закључује да их и даље муче исти проблеми.

Од укупног броја жалби, 1,031 поднели су мушкарци, а 379 жене.

Највише жалби поднето је канцеларији Омбудсмана у Приштини – 666, а када је реч о већински српским срединама – у Северној Митровици је поднето 39, у Грачаници 35.

Највише притужби поднето је против Владе, односно министарстава – 467, па против судова 432. На трећем месту су локалне самоуправе, тј. општине против којих је поднето 220 жалби, а потом следи полиција са 94 и тужилаштво – 63 жалбе.

Kада је реч о разлозима подношења, у вези са правом на правно средство поднете су 394 жалбе, поводом права на правично и непристрасно суђење – 361, права на здравствену и социјалну заштиту – 218. Међу другим разлозима су право на рад и обављање професије, заштита имовине, права окривљеног, права детета.

Иако је поднето више од 1,400 жалби, институција Омбудсмана је утврдила да чак 826 „није прихватљиво“.

Са друге стране „прихватљиве за истрагу“ су 582, док две жалбе чекају на разматрање. Уједно се наводи да су 39 предмета истражена на иницијативу Омбудсмана.

Kада је реч о етничкој припадности подносиоца жалби за које је покренута истрага, 455 су поднели Албанци, 86 Срби а остале друге мањинске заједнице.

Решене жалбе

У извештају су изнети подаци о броју жалби које су решене окончањем истраге, укључујући жалбе из 2024. и претходних година.

Укупан број решених, односно, како се наводи, „затворених“ жалби у 2024. је 906.

Од тога 312 је решено у складу са захтевом подносиоца жалбе, 256 „затворено извештајем када се констатује да је било повреда“, а за 255 је утврђено да су неприхватљиве, односно да није утврђена повреда.

За 48 је утврђено да су „неприхватљиви предмети“, због тога што нису коришћена правна средства, односно јер су ван јурисдикције Омбудмана, док је 45 затворено због незаинтересованости жалиоца, односно неуспеха странке.

Исти проблеми и даље муче мањинске заједнице

Омбудсман тврди да се невећинске заједнице и даље суочавају са бројним изазовима у остваривању својих права, али и да је генерално реч о „сличним“ изазовима са којима се суочава сваки грађанин Kосова и то „углавном због непотпуног спровођења закона“.

Осим 110 жалби које су поднели Срби, када је реч о другим мањинским заједницама – 23 су потписали припадници ашкалијске заједнице, 20 из бошњачке заједнице, 17 ромске, 12 припадници турске заједнице, 10 припадници египатске заједнице, 7 горанске и 15 жалби поднели су припадници других заједница.

„Из садржаја примљених жалби може се закључити да су проблеми са којима се суочавају припадници невећинских заједница и даље исти као и претходних година, што је показатељ да органи имају обавезу да се доследније баве питањима о којима Омбудсман извештава из године у годину“, наводи се у извештају.

Kонстатују и да је проблеме са којима се суочавају невећинске заједнице, осим на основу жалби, Омбудсман уочио и током праћења целокупне ситуације на терену, на основу састанака са грађанима, организацијама цивилног друштва, организованих округлих столова и других облика сарадње.

Омбудсман констатује да је побољшање спровођења постојећег законодавства, јачање механизама за надгледаје и евалуацију остваривања права заједница уставна обавеза за изградњу демократског друштва.

О правосуђу

У свом извештају Омбудсман указује на проблеме које је уочио у сектору правосуђа.

„Оно што се уопштено констатује анализом истражених случајева јесте да и даље остаје забрињавајућа чињеница немогућности правосудних институција да гарантују правично суђење због дужине и одуговлачења судских поступака“.

Прецизира се да постоји велики број жалби грађана „због неодазивања органа власти“, те да је то показатељ нефункционисања механизама одговорности у спровођењу закона, неефикасности и немара јавне администрације у разматрању жалби грађана, што утиче и на повећање броја предмета у судовима.

Шта је још Омбудсман уочио

Извештај се бави и осетљивим категоријама, уз констатацију да су се оне и у 2024. суочавале са изазовима у остваривању права.

„У неким ситуацијама, Омбудсман је констатовао недостатак достојанственог третмана ових категорија. Недостатак покрића здравственог третмана особа са статусом ратног војног инвалида, препреке са којима се жртве сексуалног насиља суочавају у остваривању свог статуса, како у фази подношења захтева, тако и током добијања услуга на које имају право, затим обавеза тетраплегичара и параплегичара да се појаве на поновно оцењивање пред лекарским комисијама неке су од забринутости које је Омбудсман покренуо ове године“, стоји у извештају.

Истрага институције Омбудсмана је уједно показала да остваривање социјалних и здравствених права „и даље представља изазов за грађане“.

То се односи и на недостатак функционалног система здравственог осигурања и недостатак залиха лекова и медицинске опреме.

У делу извештаја који обрађује родну равноправност, констатује се да и даље није остварен циљ.

„Пријављени случајеви насиља у породици показатељ су забрињавајућих димензија ове негативне појаве у нашем друштву. Жртве се често суочавају са недостатком институционалне подршке, посебно у њиховој реинтеграцији. Жене се и даље суочавају са дискриминацијом на тржишту рада, ограниченим могућностима за напредовање и суочавају се са препрекама за запошљавање у одређеним професијама“.

Омбудсман је поново позвао на наставак напора да се осигурају једнаке могућности за жене у свим областима живота:

„Да се гарантује заштита жена од насиља и да се побољша заступљеност полова на позицијама на којима се доносе одлуке“.

Омбудсман је утврдио и „очигледне недостатке“ у извршавању обавеза косовксих институција да осигурају заштиту деце.

„Нефункционисање органа старатељства и недостатак ефикасних мера заштите деце од насиља и даље представља проблем који захтева хитну и координисану интервенцију. С друге стране, деца са ограниченим способностима суочавају се са физичким и друштвеним препрекама које онемогућавају приступ образовним, здравственим и социјалним услугама“.

Неспровођење препорука

У извештају се наводи да је током 2024. године Омбудсман, кроз конкретне препоруке континуирано позивао институције на додатну посвећеност ефективној примени закона, гарантовање судске заштите у разумном року, побољшање транспарентности и одговорности избегавањем праксе неодговарања.

Препоруке су се односиле и на унапређење здравственог система како би се осигурала пуна покривеност здравственим осигурањем и једнак приступ услугама за све грађане, социјални дијалог омогућавањем побољшања права радника, јачање механизама за заштиту права угрожених заједница, јасније политике подршке старим особама, особама са ограниченим способностима и жртвама насиља.

„Упркос залагању Омбудсмана, и ове извештајне године уочава се незадовољавајући ниво спровођење препорука Омбудсмана од стране органа јавне власти. Спровођење препорука Омбудсмана директно утиче на побољшање живота грађана путем поновног успостављања повређених права“, наводи се.

Институцији којој је поднео извештај, односно косовској скупштини, поручио је да она има важну улогу у гарантовању одговорности других институција.

„Стога је од суштинског значаја да Скупштина врши снажнији надзор над институцијама које су одговорне за спровођење препорука Омбудсмана и ставља их пред одговорност за неспровођење ових препорука“.

Коссев