Од тужитељке до саучесника: План Доловац, Хомен и Грухоњић за државни удар је скандал за моменталну оставку!

Месецима уназад Србија је сведок пораста политички мотивисаног насиља, најпре на друштвеним мрежама, потом и на улицама. Организоване групе, познате као „блокадери“, уз подршку радикалног дела опозиције, несметано прете, линчују, тагују и стигматизују свакога ко се усуди да другачије мисли. Ипак, упркос очигледним доказима, Републичко јавно тужилаштво, односно врховна тужитељка Загорка Доловац, није учинило готово ништа.

И ту лежи кључ. Некажњивост као валута.

Своје ћутање и нечињење Доловац је временом претворила у политички капитал. Са једне стране, радикализовани активисти и медијски спонзори добили су осећај да су изнад закона. Са друге, грађани су почели да се навикавају на то да за једне важи све, а за друге ништа. Управо тако, без иједне озбиљне правосудне реакције, стварана је атмосфера у којој се Грухоњићеви студенти претварају у „активисте“, а вербално и физичко насиље у „израз слободе“.

Тај кредибилитет код блокадера и њихових медијских промотера постао је Доловац добра залога за све будуће потезе. Зато и не чуди што вест о тајном састанку Загорке Доловац, Слободана Хомена и Динка Грухоњића у Италији, на језеру Гарда, није изазвала прави политички потрес. А требало је.

Хомен, за којим се трага због организоване крађе државних одликовања. Грухоњић, осведочени србомрзац и медијски радикализатор који је на факултету у Новом Саду оформио малтене паравојну ћелију. И Загорка Доловац, врховна тужитељка Републике Србије.

Да ли је у нормалној земљи могуће да се један такав састанак третира као „приватна ствар“?

Према поузданим изворима, ток разговора ишао је у правцу „финиширања“ плана за државни удар изнутра – институционално, медијски, улично. Све под окриљем „гражданског отпора“, зачињеног спољним гаранцијама и утицајем странаца. Улога Доловац није била споредна, напротив. Њено присуство значи прећутну подршку и сигнал да правосудни систем не само да неће бити препрека, него да одатле све и креће.

И ту се враћамо на почетак, ћутање и на претеће графите, насиље, претње, физичке нападе, таргетирање, пребијање присталица власти и ширење страха, Загорка Доловац је годинама улагала у своју неутралност. Али то није неутралност. То је прикривено сврставање.

Уместо да реагује, опозиција ћути. Њени медији заташкавају. Аналитичари се не оглашавају. Зашто? Јер Загорка Доловац више није институција ,она је гаранција да ће све бити дозвољено. Докле год служи сврси.

Али ако се у држави прихвати да врховна тужитељка не одговара ни за шта, онда више немамо правну државу. Имамо пројекат. Имамо план. Имамо пуч.

Васељенска