Саветник у Министарству просвете: Декани су одговорни за блокаде
© Milos Tesic/ATAImages
Саветник за високо образовање у Министарству просвете Владимир Јаковљевић изјавио је данас да је одговорност за блокаде факултета на руководиоцима високошколских установа који се, како је рекао, „нису снашли или су активно партиципирали у целој блокади, а морали су да омогуће несметано студирање оном делу студената који су то желели“.
Јаковљевић је рекао да су „неприхватљиве блокаде факултета и ускраћивање могућности образовање великој већини студената“ и указао да ће највећу цену свега платити студенти зато што су они ти који ће потенцијално изгубити годину и део образовања.
На питање да ли пропуштена настава може бити надокнађена или је ова академска година изгубљена, Јаковљевић је рекао да формално можда постоји шанса да се надокнади ова школска година уколико се хитно, најкасније у наредних десетак дана, почне са наставним процесом који би трајао цело лето.
„Већ смо на нивоу Министарства просвете комуницирали са факултетима и универзитетима, постоје одређене реакције са њихове стране“, навео је Јаковљевић.
Он је указао да квалитет такве наставе сигурно не би био онакав какав би требало да буде, поготово на факултетима медицинске и техничке струке.
Подсетио је да је деведесетих година било студентских протеста против тадашње актуелне власти, али да се ниједном није десило да се блокирају факултети и да се онемогућава образовање студентима који желе да иду на наставу.
Танјуг
Сад причамо о некаквим задњим роковима. Држава мора да зна да те заверенике, организаторе блокада, ректора, декане, велики део професора никакви рокови не интересују. Њих интересује уништавање свега у Србији што може да се уништи. Школство им је при руци, деца се лако изманипулишу и зато је оно најкритичније. Ако држава хитно не реагује, доћи ће и проћи октобар, и још једна година, и још једна… Бургијају они свуда, лажу, мажу, фалсификују, само са одраслима им иде мало теже.
Као некадашњи декан и помоћник министра за високо образовање, потпуно се слажем са његовим тврђењем: одговорност за проблеме узроковане већинској популацији студената који су ту да уче и полажу испите лежи на деканима факултета. Било је могуће истовремено подржати протесте и омогућити онима који их не подржавају да наставе своје студије. Али то многи декани факултета нису учинили, или због личног несналажења, или због неодлучности власти, или због стварне подршке протестима (којих је свакако у почетку био најмањи број, али је неодлучност власти допринела да тај број порасте).