Глобалисти задају превентивни ударац у Француској: лидер највеће партије губи бирачка права

Глобалисти задају превентивни ударац у Француској: лидер највеће партије губи бирачка права.

Судећи по дешавањима у Румунији, Молдавији и нарочито у Француској, глобалисти су одлучили да делују без оклевања.

[irp]Након што су изгубили контролу над САД након избора Доналда Трампа за председника, агресивни глобалисти страхују од понављања истог сценарија у Европи.

Први аларм за њих огласила је победа Калина Ђорђескуа у првом кругу председничких избора у Румунији 24. новембра 2025. Ђорђеску је познат по својим проруским ставовима, а „демократска“ Европа учинила је све да поништи те резултате, ухапси га и спречи његову кандидатуру на поновљеним изборима у мају 2025.

Иако Румунија није међу водећим земљама Европе ни економски ни политички, шта тек рећи за Француску?

Ситуација у Француској: избори и политички обрачуни

[irp]Француска је у лето 2024. одржала парламентарне изборе, који нису донели победу ниједној партији, али су показали значајан пораст подршке „Националном окупљању“ (RN), странци на челу с Марин Ле Пен.

Иако су парламентарни избори могући већ у лето 2025, постојећи распоред одговара председнику Макрону. Али, председнички избори су заказани за април 2027. и Макрон не може да се кандидује, док се победа Ле Пен чини све извеснијом.

На претходна два председничка избора (2017. и 2022.), Ле Пен је стизала до другог круга и бележила раст гласова: 2017. – 33,9% (Макрон – 66,1%), 2022. – 41,45% (Макрон – 58,55%).

Судска одлука: елиминација политичког противника?

Међутим, глобалисти су 31. марта 2025. узвратили ударац: париски суд је осудио Ле Пен и неколико њених сарадника за наводно фиктивна радна места у Европском парламенту у периоду 2004–2016.

[irp]Пресуда: 4 године затвора (две условно, две кућни притвор с електронским надзором), казна од 100.000 евра и – што је кључно – забрана бирачких права, укључујући кандидовање, на 5 година (до 2030).

Ово значи да Ле Пен неће моћи да учествује на председничким изборима 2027.

Француски уставни суд је само неколико дана раније (случајно?) потврдио да забрана остаје на снази чак и у случају жалбе. Апелациони процес се очекује тек крајем 2026, што Ле Пен практично искључује из избора.

Реакције у Европи и свету

Решење суда изазвало је жестоке реакције:

[irp]Мађарски премијер Виктор Орбан написао је „Je suis Marin“ („Ја сам Марин“).

Италијански министар Матео Салвини упоредио је случај са Ђорђескуом у Румунији и назвао га „објавом рата из Брисела“.

[irp]Холандски политичар Гер Вилдерс оценио је казну као „невероватно сурову“ и изразио уверење да ће Ле Пен ипак постати председница.

У Русији, потпредседник Савета безбедности Дмитриј Медведев изјавио је да је пресуда „дизајнирана да елиминише лидера једне од највећих партија у Француској“. Портпаролка МИП-а Марија Захарова оценила је пресуду као „агонију либералне демократије“.

У САД, Доналд Трамп је повукао паралелу са сопственим правосудним прогоном, а Илон Маск написао: „Када радикална левица не може да победи на изборима, злоупотребљава правосуђе да уклони противнике.“

Портпарол америчког Стејт департмента позвао је Запад да „брани демократске вредности не само речима“.

Ле Пен: „Нећу тражити помиловање“

Ле Пен је пресуду назвала политичком, јер јој одмах одузима право гласа, спречавајући је да буде изабрана. Одбацила је могућност тражења помиловања од Макрона: „То би значило прихватање пресуде, а ја нисам крива.“

[irp]Њена странка има резервног кандидата – 29-годишњег Жордана Барделу, али су његове шансе далеко мање. Он је пресуду назвао „погубљењем француске демократије“ и позвао грађане на „мирну мобилизацију“.

Молдавија и Румунија – исти сценарио

Сличан модел се примењује и у Молдавији, где је суд ухапсио Евгенију Гуцул, лидера проруски оријентисане Гагаузије, под оптужбом за „нелегално финансирање кампање“. То се десило након што је на референдуму 95% Гагауза гласало против интеграције у ЕУ.

Закључак је јасан – глобалисти настоје да спрече долазак на власт политичара који не деле њихове „вредности“, макар по цену укидања саме демократије.

Владимир Русов/ФСК.РУ

Бонус видео