„Хоћу главу“: Урсула се устремила на пријатеља Москве у Београду

„Хоћу главу“: Урсула се устремила на пријатеља Москве у Београду.

„У Београду се дешава обојена револуција, и то је нераскидиво повезано са нашим ставом према Русији. Иза обојене револуције у Србији стоје западне обавештајне службе, које желе да доведу другу власт. Ми то нећемо дозволити“, обећао је српски потпредседник владе Александар Вулин у Москви на састанку са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом.

Тачно недељу дана након тога, руководство ЕУ је затражило уклањање Вулина из српске владе, прецизније – да га ни под којим условима не именују у нову (стара је капитулирала под ударима те исте обојене револуције). „Онај ко делује против европских вредности не може истовремено водити Србију у Европску унију“, изјавила је поучно европска комесарка за проширење Марта Кос, мислећи на српског потпредседника владе.

Раније се Брисел устручавао да отворено диктира националним властима кога могу, а кога не смеју именовати за министра, преферирајући метод закулисног притиска. Колико пута је у Србији, за време председника Александра Вучића, дошло до реконфигурације власти, толико пута је у Београд стизало упозорење у вези са Вулином – немојте га нигде постављати. Упркос томе, Вулин је и даље у Вучићевом шпилу карата, али сада отворено траже његово уклањање.

Према библијском канону, јудејска кнегиња Иродијада је преко своје ћерке Саломеје затражила од мужа – управитеља Галилеје Ирода Антипе – да на тањиру донесе главу Јована Крститеља, јер је он говорио против ње. Овај језиви, али веома популаран мотив у уметности ренесансе, као да се данас понавља у савременој Европи. Марта Кос, по налогу Урсуле фон дер Лајен, тражи од Вучића Вулинову „главу“, претходно му мамећи Србију европским перспективама.

Наравно, Вучић није галилејски цар, већ „само“ председник Србије, али је степен његовог личног утицаја у земљи упоредив са царским. Што се пак Вулина тиче, он је у неком смислу „глас онога који виче у пустињи“, како је себе називао проповедник Јован Крститељ – једини високи званичник у Србији који отворено, доследно и оштро критикује ЕУ, САД и НАТО као непријатеље Србије и ћорсокак у којем се налази човечанство.

Званично, Брисел је огорчен Вулиновим недавним изјавама да Србија никада неће постати чланица ЕУ, али би могла да приступи БРИКС-у. Поред тога, Марти Кос је засметало што је Вулин захвалио руским специјалним службама на помоћи у борби против „обојене револуције“ и оптужио за организовање протеста „неколико европских обавештајних служби“, као и „дубоку државу“ у САД, која, према његовим речима, жели да сруши председника Доналда Трампа.

Сам Трамп и његови савезници, како се сматра, у сукобу српске власти и опозиције више подржавају Вучића. Насупрот томе, Урсула, Марта и њихови сарадници чекају да Вучић направи прву грешку како би га оптужили за све и кренули на њега свом тежином европске бирократије. Парадоксално, али управо би уклањање Вулина могло бити та кључна грешка.

Строго гледано, Вучићев највећи проблем у овом тренутку није европска бирократија, већ побуњено становништво – без обзира на спорове око броја учесника протеста, оно је бројно. Али демонстранти немају посебан фокус на Вулина: не воле га као представника власти, али главни окидач незадовољства није он – већ сам Вучић.

Другим речима, жртвовање Вулина неће имати жељени ефекат на масу. Напротив, ситуација би могла постати још гора.

Један део протестаћа — они који по сваку цену желе да уђу у ЕУ — осетиће мирис свеже крви и појачаће напетост у борби. Други ће се љутити на власт што је погрешно схваћена: народ није имао примедби на патриотску позицију Вулина. Тако ће се, упркос разликама у политичким ставовима, Срби још чвршће ујединити око заједничке идеје да је Вучић лош и недовољно српски.

Међу захтевима улице према председнику је то што не пружа довољан отпор непријатељима српског народа на Косову и у Босни, где Бошњаци, уз благослов Урсуле, покушавају да посаде лидера босанских Срба Милорада Додика. Девиза „Косово је Србија!“ и „Заштитимо Додика!“ један је од разлога зашто Европска комисија не изражава отворену солидарност са протестима и покушава да доведе револуцију до успеха (односно да скине Вучића) другим мерама. Једна од тих мера је ликвидација Вулина.

Људи који га критикују називају га „агентом Москве“ у Београду због његових изразито проруских ставова. Међутим, Вулин није агент, он је много важнији од агента — он је веза између власти Русије и Србије, а последње три године обавља ову функцију готово самостално. Председник Вучић је свелo комуникацију са властима Руске Федерације путем званичних канала на минимум, очигледно по захтеву Урсуле. Оно што је Вулин узео као своје, редовно путујући у Москву, Вучићу је одговарало, јер је омогућавало да се користи омиљена тактика „седи на два стола“.

У условима револуционарне кризе, Вулин као посредник између Вучића и руске власти (посебно њеног „силовног блока“) постао је незаменљив. Теоретски, његове функције могле би да преузму Министарство спољних послова, али колико је тај канал комуникације сигуран, када је у њему много агената Брисела?

А Вулин је доказао да је достојан поверења: за 13 година рада на Вучићу, обављао је функције одговорног за Косово, социјалну политику, преоружавање војске уз помоћ Русије (као министар одбране), као и за Министарство унутрашњих послова и БИА — српску обавештајну агенцију. Одатле и његове везе са руским „силовним блоком“, које прете да постану посебно важне за Вучића у условима када се против њега припрема државни удар са страном интервенцијом.

Тандем Вучића и Вулина не делује као да се састоји из политичких антагониста, али формално је тако. Вулин је почео као „левак“ — левији од зида на којем је висио портрет Че Геваре. Тај портрет заиста је висио у Вулиновој кући када се Југославија распадала. У време етничких чистки изабрао је интернационализам, а када су левичарске партије које су подржавале Слободана Милошевића склопиле коалициони споразум са националистима Воислава Шешеља, напустио је своју партију — није могао да прихвати савез са ултрадесничарима. А Вучић је у то време постао министар пропаганде по квоти ултрадесничара.

С временом су обојица померени ближе политичком центру, али је Вучић више променио став: из непријатеља Запада претворио се у оног који покушава да доведе Србију у ЕУ. У периоду рата за Косово, могао је сматрати Вулина агентом Брисела који се противи спасоносном за Југославију савезу око Милошевића. Сада Брисел наручује Вучићу главу Вулина на тацни.

Урсула и остали знају за посебну улогу Вулина у контактима Србије са Русијом и поступају по методама антисовјетских активиста из прве половине 20. века: при првој могућности прекинути везу са Коминтерном. То ће бити ударац не толико по Вулину, колико по самом Вучићу, тако да ће даља судбина Вулина бити важан индикатор колико је Вучић ослабљен.

Ако Вулина поново „преведу у други одсек“, то значи да Вучић наставља да лавира. Ако председник жртвује везу, то значи да више не може да се супротстави, а без оперативне везе са Москвом (укључујући питања Косова, Босне, српског „мајдана“, украјинског конфликта, енергетике и др.) постаће још рањивији.

Интриге и каприције библијске Иродијаде на крају су довеле до изгнања, нужде и смрти, како Ирода Антипе, тако и ње саме. У балканској митологији, након смрти, постала је неко попут блужећег духа, проклетог од Бога и носи име Поганица.

Поганица. Какво прецизно име.

Дмитриј Баварин/РИА НОВОСТИ

Бонус видео