Митровић: „Кривосуђе“ БиХ и Шмитова прћија
Фото: Глас Српске
Ругањем праву и то међународном, што јесте Дејтонски споразум као један од његових најважнијих докумената након Другог светског рата, уз бок Конференцији о европској безбедности и сарадњи (КЕБС/ОЕБС), од послератне БиХ која је „Дејтон“/Париским општим оквирним споразумом за мир у БиХ имала трасиран пут изградње помирења и смањивања вишевековних националних антагонизама, добијете ругло од државе што је садашња ЕУ/Шмитова прћија.
Годинама су амерички амбасадори у Сарајеву више изражавали визије властитог значаја, неголи смислене политике САД. У крајњем, увек су имали подршку истих таквих нарциса из клинтоновско-бајденовске ере.
Врхунац неодговорности и личне фрустрације према Републици Српској и њеном председнику био је доскорашњи Клинтон-бајденовски амбасадор Мајкл Марфи. Таквима су Срби били џак за ударање да би наводно показали муслиманском свету како они у БиХ и на Косову поштују и штите исламске интересе, па тиме и у целом свету?! Србе (и Хрвате) у БиХ након разарања и распада Југославије, оставе да спречавају муслимане Бошњаке у претварању БиХ у исламску државу. Нема награде у виду објективности, истих стандарда за све, него санкције и двоструки аршини. Све у циљу криза и нестабилности различитих интензитета, да би стално био потребан њихов високи представник, али не као пуномоћник, такорећи службеник страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума – пре свега РС и Федерације БиХ као саставница дејтонске БиХ.
Безобзирност према међународном праву је када неформална група западних амбасадора Квинте, заправо амбасадора сепсе, објави: „Данас су у Сарајеву амбасадори земаља чланица Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК) службено именовали Кристијана Шмита за следећег високог представника у БиХ, након што га је за то место кандидовала Немачка“. То амбасадорско саопштење (без Русије) не може бити ништа, јер је Управни одбор тек преостали патрљак ПИК као самоизабране групе земаља који је престао да постоји још пре 25 година. Иначе, тај ПИК није ни постојао ниједним словом у Дејтонском споразуму ни као орган ни као фуснота. Да би био високи представник самозванац Шмит не испуњава два услова из Анекса 10 – тражење страна потписница и потврду Савета безбедности УН. Зато је он лажов и преварант кога подржава ЕУ. Онда тај Шмит измисли кривично дело да свако онај ко не поштује његове одлуке иде у затвор од шест месеци до пет година и добије забрану политичког деловања.
Иначе, високи представник страна потписница нигде се не помиње у тексту Мировног споразума него само у његовом Анексу 10 и то као помагач странама и координатор међународних организација у имплементацији споразума, без икаквих извршних овлашћења према странама. Нема га у Уставу БиХ, а има у Кривичном закону БиХ као штићене функције. Он није представник међународне заједнице, јер то и нико не може бити, пошто међународна заједница не постоји ни као орган, ни као тело, ни као радна група. Измишљотина за препадање непослушних који траже примену Дејтонског споразума.
Онда ступа на сцену вануставно правосуђе БиХ, тачније речено „кривосуђе“ у лику тужиоца, па судије за претходни поступак, па првог судије који је за време рата био судија Војног суда Армије БиХ и суде Милораду Додику што је као председник Српске потписао указе о проглашењу закона које је донела Народна скупштина РС. У оптужници пише да је то председник Републике урадио „на основу овлашћења из члана 80 Устава Републике Српске“, важећег и усклађеног са Анексом 4 Дејтонског споразума који је Устав БиХ. Па онда долази други судија, која је у грађанском рату у БиХ била заменица команданта бригаде Армије БиХ у Коњицу, подручју ратних злочина против српског народа и двојице дечака од пет и седам година, свирепо убијених од припадника Армије БиХ. Судија Сена Узуновић одбија предлоге Додикове одбране упорно чувајући Шмита од саслушања о његовом нелегалном статусу. Сви набројани учесници поступка против Додика наводно су бирани ЦМС системом за аутоматско управљање тужилачким и судским предметима. Тако ЦМС „БиХ кривосуђа“ „аутоматски случајно“ за све актере процеса против Додика изабере муслимане Бошњаке, по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“.
Сви они нескривено наводе да су се руководили упутама ОХР. Такво спрдање са правом није више зона сумрака, већ тамна ноћ. Томе није крај, него то „кривосуђе“ покрене поступак против председника РС, председника Народне скупштине, премијера, народних посланика, иако су сви заштићени уставним и законским имунитетом. Још траже да их хапси не само СИПА као вануставна полицијска служба БиХ, већ и Еуфор као мировне снаге које немају такав мандат. Дакле, претњом употребе силе „кривосуђе БиХ“ руши уставни поредак, расписује потернице и тражи да то потврди Интерпол, који то наравно одбије.
А шта на све то каже Европа? Кажу да је такво вануставно правосуђе независно, да се Додик и остали морају повиновати његовим одлукама. Хор папагаја, врло наоштрен према Српској, иако то увијају у критику против Додика. Ако вануставно „кривосуђе БиХ“ напада демократске изабране носиоце функција РС онда је то напад на Републику, као државотворни ентитет БиХ, потврђен међународним Дејтонским споразумом, а то је онда напад на међународно право. Кажу да РС руши Дејтонски споразум, а никада не наводе ниједан члан који се руши неким актом Српске. Не знају ни шта пише у Дејтонском споразуму, али им то не смета да папагајски оптужују Додика, Стевандића, Вишковића, српску страну, ускоро ће и српска деца бити крива, јер историју Одбрамбено-отаџбинског рата уче по уџбеницима Републике Српске.
Петнаестак година пишући текстове о Европи, завршавам оним што је одавно изрекао Едгар Морен, француски филозоф и социолог: „За мене, за нас, Европа бејаше реч која лаже“.
