НОВИ ОБРТ У СЛУЧАЈУ ПОНОШ: Кривична пријава због одавања информација – ко одаје податке осумњиченом?

Савет за мониторинг, људска права и борбу против корупције „Транспарентност“ поднео је кривичну пријаву против за сада непознатог лица из државних институција, због сумње на ометање правде и незаконито достављање докумената из предистражног поступка који се води против Здравка Поноша.

Према званичном саопштењу, кривична пријава је предата Вишем јавном тужилаштву у Београду, а терети се НН лице запослено у државним органима да је осумњиченом лицу, у овом случају Поношу, доставило службену одлуку Комисије Високог савета у вези са приговором који је предмет истраге.

Генерални секретар Савета, Марио Спасић, изјавио је да је очигледно како Понош располаже подацима до којих по закону не би смео да дође.

– Очигледно је Здравко Понош незаконитим каналима први добио одлуку Комисије за одлучивање о приговору Високог савета, упркос томе да се против њега води предистражни поступак због лажних вести о коришћењу „соничног оружја познатог као звучни топ“ у Београду. Јавност жели одговоре на питање ко осумњиченом лицу доставља информације и документа из поступка који се води пред тужилачким органима и који по закону није јаван. Посебно се поставља питање шта све од информација и докумената поседује Здравко Понош и ко му их доставља – нагласио је Спасић.

Савет у пријави истиче основану сумњу да је извршено кривично дело Ометање правде из члана 336б. Кривичног законика, као и кршење члана 98. Закона о тајности података.

Савет захтева да институције „раде свој посао без изузетака“, укључујући и случајеве у којима су запослени у самом државном систему потенцијални извори незаконитог цурења информација.

Истрага у вези са Здравком Поношом покренута је након што је јавности изнео контроверзне тврдње о наводној употреби „звучног топа“ против демонстраната у Београду, што су државни органи категорички демантовали и оценили као ширење лажних информација са потенцијалном безбедносном последицом.

Очекује се да Више тужилаштво покрене унутрашњу контролу како би се утврдило ко из државног апарата стоји иза евентуалног цурења поверљивих података осумњиченом.

Васељенска