Путокази за све осим за Србе: Дискриминација у Црној Гори постаје нормална пракса

путокази

путокази (фото:Илустрација/ИН4С)

Путокази за све осим за Србе: Дискриминација у Црној Гори постаје нормална пракса.

Док се у Црној Гори малтене сваки знак поставља у складу са интересима мањинских народа, за Србе изгледа нема места на овим путоказима. Управо у таквом контексту долази скандалозан случај из Мурина, у општини Плав, где су постављени путокази који упућују на Пећ, град у Србији. Међутим, ово није само лоша организација саобраћаја, већ директна дискриминација која одражава дубоке политичке поделе у Црној Гори.

Председник општине Улцињ и лидер Нове Демократске Снаге Форца, Генци Ниманбегу, изашао је са оштрим критикама на рачун ове ситуације, назвавши овај потез „искривљавањем чињеница“ и упозоравајући да је Пећ означен као део Србије, а не као део Републике Косово, како то неки кругови у Црној Гори покушавају да представе. Овај инцидент је само врх леденог брега, који осликава дубље проблеме у односима између српског народа и власти у Црној Гори.

Иако је знак убрзо уклоњен након што је Ниманбегу објавио своје „отворено писмо“ премијеру Милојку Спајићу, суштинско питање остаје: Зашто српски народ у Црној Гори не заслужује исти третман као мањински народи? Док су Албанци, чак и као мањина, добили право да свуда постављају двојезичне табле, Срби, иако чине значајан проценат становништва, остају без основног права на употребу свог језика и писма, уколико не чине апсолутну већину.

Статистике говоре да је у Плаву, по последњем попису из 2023. године, више од 17% Срба, што је број који им даје право да траже уставно зајемчена права. Мурино, као део те општине, дом је српске већине, и природно је да се на свим саобраћајним таблама појави српски језик и ћирилично писмо. Међутим, уместо тога, све информације су на латиници, што представља јасну и неопростиву врсту игнорисања.

Председник Владе Црне Горе има обавезу да делује, не само да коригује ове знакове, већ и да обавезује надлежне институције да поштују право српског народа на равноправност. Постављање двојезичних знакова на свим местима где Срби чине већину није само питање културе и историје, већ питање људских права. Сваки нови корак у правцу поштовања ове равноправности мора бити чврст и без компромиса.

Како се све више ситуација попут овог случаја развија, важно је напоменути да су Срби у Црној Гори више него икада потребни заштите својих основних права. Да ли ће премијер Црне Горе поново бити нем и дозволити да дискриминација настави да расте? Или ће коначно почети да испуњава предизборна обећања и омогући Србима да користе своје право на равно третирање? Време је да се ова питања реше, а не да се одлажу за неке будуће изборе.

Бонус видео