Случај активисткиње Ање Виндл: Кад Србију гуше блокадама, то је „демократија“, кад се то деси у Бечу, иде протеривање!

Ања Виндл
У тренутку кад се Запад утркује у томе ко ће Србији одржати већу лекцију из демократије, слободе медија и права на протест, пример из „уређене“ Аустрије открива сву дволичност те исте Европе. Климатска активисткиња Ања Виндл, позната као „Клима-Шакира“, суочава се са двогодишњом забраном боравка у Аустрији због – грађанске непослушности и политичког активизма.
Земља која са амбасадама, фондовима и НВО мрежама подржава сваку блокаду улица у Београду, сваки покушај рушења институција и сваки перформанс у име „европских вредности“, у свом дворишту кажњава много мање. Виндл, студенткиња психологије и истакнута чланица покрета „Последња генерација“, осуђена је због учешћа у протестима и блокадама, а државна агенција BFA јој је изрекла протеривање као претњи за „јавни ред и безбедност“.
Србија, с друге стране, још никога није протерала. Ниједног организатора блокада. Ниједног лидера „грађанске непослушности“ који свакодневно паралише градове и институције. Ниједног активисту који изјављује да треба „запалити скупштину“. Напротив, у Србији они добијају подршку, етар, интервјуе, преносе уживо и претварају их у хероје. И упркос томе, иста та Аустрија, критикује Србију због недовољно демократије.
И док Аустрија из своје куће избацује Клима-Шакиру јер им ремети ред, у ту исту кућу, са широким осмехом, прима Милу Пајић. Особу за којом је у Србији расписана потерница због угрожавања уставног поретка и позива на насилно преузимање власти. Аустрија је у њеном случају слободна, толерантна и гостопримљива. Не смета ни позив на рушење државе, ни политичко насиље – све док је уперено ка Србији.
Поставља се питање: да ли Аустрија, а и шира Европска унија, жели ред и закон само у својим границама, док се у Србији од „демократије“ очекује да толерише анархију? Да ли је слобода мишљења нешто што важи само за оне који не доводе у питање евроинтеграције и глобалне поруке?
Ако Ања Виндл не заслужује боравак у Бечу јер је исписала графит и блокирала саобраћај, како онда Мила Пајић заслужује дочек и подршку као „храбра активисткиња“? Одговор је једноставан. Није ствар у методама. Ствар је у томе ко вам је мета. Ако сте против Србије, све вам је дозвољено.
Ту је крај европског морализма. Тамо где почиње интерес, престаје принцип. А што се тиче слободе, боље да више нико из Беча не држи лекције Београду. Немају више ни морал, ни образ за то.
Нина Стојановић / Васељенска
