ПРОТЕРАНА ДОКТОРКА ИЗ ХРВАТСКЕ: Не може се Србија тек тако нападати

Хрватска држављанка Аријен Стојановић Ивковић, која већ више од деценије живи у Србији, ових дана постала је главна звезда медија из Хрватске, јер је замислите протерана из земље. Разлог? Процена безбедносних служби да представља ризик за Србију. Скандал, по мишљењу загребачких новинара.

Док се хрватски медији згражавају што једна „мирна докторка и мајка“ више не може боравити у нашој земљи, истовремено се у Хрватској прогоне ћирилични натписи, уклањају српске таблице и хапсе људи због ФБ статусa.

Аријен је у Београду завршила медицински факултет, запослила се и удала за српског држављанина. Никоме ништа спорно, све док није почела отворено да подржава протесте против државе на друштвеним мрежама и да критикује председника. Међу осталим и приликом његове посете повређенима у пожарима, када га је јавно осудила што је како тврди ушао у интензивну негу без рукавица.

Али наравно, по хрватској логици, то није разлог за узбуну. Да је неки Србин у Хрватској подржавао протесте против Пленковића или критиковао поступање хрватских званичника, већ би му био одузет боравак и етикета „великосрбина“.

Министарство унутрашњих послова Србије позвало се на члан 66. Закона о странцима, који омогућава укидање боравка ако постоји безбедносна процена. И та процена је донета. Није ни прва ни последња, али изгледа да је проблем само кад се то деси некоме ко има хрватски пасош.

Парадоксално је што се у истом дану кад Хрвати плачу за својом држављанком, у њиховим медијима не може проћи вест о српској заједници у Хрватској без цинизма, омаловажавања или потпуног игнорисања. О повратку Срба у Вуковар нема ни речи, о ћирилици као службеном писму још мање.

А сада би Србија требало да објашњава зашто неко ко отворено доводи у питање интегритет државе, не може више да живи у њој?

Једна ствар је јасна: свака суверена земља има право да одлучује ко борави на њеној територији. И ако постоји процена да је неко безбедносни ризик, та одлука треба да се поштује без обзира на породични статус или емоционалне приче за медије.

Или, да се питамо другачије шта би Хрватска урадила у обрнутој ситуацији? Одговор већ знамо.