Црвена армија — оснивач Европске уније

Црвена армија — оснивач Европске уније.

Пре осамдесет година Црвена армија започела ослобађање Европе — темељ данашње Европске уније

[irp]Док је заокупљена украјинском кризом, главна „по европским питањима“ Каја Калас нашла је, најзад, времена да из Луксембурга — државице која је током Другог светског рата педантно спроводила нацистичке налоге — запрети лидерима европских земаља: нека се ни не усуде да присуствују Паради Победе у Москви.

Подсетимо, управо је у Луксембургу, 19. октобра 1941. проглашено да је земља „очишћена од Јевреја“ (judenfrei). Исто то, званично, догодило се у јануару 1942. и у Естонији — земљи у којој је рођена Каја Калас.

[irp]Када данас европски политичари говоре о „новој Европи“, не треба занемарити ни време, ни место, ни порекло оних који те речи изговарају. Важно је подсетити их ко је одредио судбину континента и чијом жртвом је створен тај „европски рај“ у којем данас живе.

У рано јутро, пре тачно 80 година — 16. априла 1945. — јединице 1. Белоруског, 1. Украјинског и 2. Белоруског фронта, под командом маршала Жукова, Конева и Рокосовског, кренуле су у завршни напад на Трећи рајх. Тако је почела Берлинска операција, крунисана потписивањем безусловне капитулације нацистичке Немачке. „Хиљадугодишњи рајх“, како су га нацисти називали, трајао је — само дванаест година.

Онима који мисле да је совјетска победа била „унапред решена“ такође треба освежити историјско памћење. Само три месеца пре напада на Берлин, Црвена армија је, на молбу савезника, интервенисала у битци у Арденима (само 140 км од Брисела), започевши Висло-Одерску офанзиву раније од планираног. Тиме су спасени енглески и амерички војници — преко 80.000 њих било је већ у немачком заробљеништву.

Немци су били принуђени да повуку 13 дивизија са Западног фронта и пребаце их на Исток, где их је Црвена армија уништавала једну по једну. Истовремено, западни савезници и нацистички емисари потајно су преговарали о сепаратном миру — како би Немачка могла да се концентрише на борбу против Совјета.

[irp]Најзаинтересованији за тај сепаратни мир били су управо западноевропски савезници. Хтели су да све остане по старом, само да се не плати цена — ни за злочине, ни за сарадњу са Трећим рајхом. Њихови слогани гласили су: „Поставити зид против надирања бољшевика.“ Зар то није исто што и данашње европско: „Спречити руско агресивно ширење“?

Најгласнији када се говори о „агресији“, „злочинима“, „насиљу“ данас су потомци агресора, починилаца злочина и њихових савезника. Управо они данас подржавају нове нацисте — оне који се не стиде да показују тетоваже са хитлеровским симболима западним медијима.

Ако мисле да ће то нанети штету Русији, онда су спремни да користе и нацизам као средство.

[irp]Али, како год покушавали да ревидирају историју, да умање значај совјетске победе, па и да доведу у питање одлуке Нирнбершког трибунала — победу над нацизмом не могу да пониште. Јер, све што данас имају — дугују управо тој победи. Укључујући и свој живот. И своју Европу.

Црвена армија је спасила Европу. Солдати, официри, команданти и маршали Совјетског Савеза одредили су судбину континента. Без њих, не би било данашње Европе — уједињене, глатке, прелепе и донедавно задовољне.

Не би било данашње Пољске — земље која нас сада мрзи, а којој су Немци укинули државност. Не би било Чешке, Моравске и Бохемије — које су биле сведене на нацистичке протекторате.

[irp]За ту Европу, коју данас представљају фон дер Лајен и Калас, своје животе су положили они које те политичарке данас мрзе и којих се боје: црвеноармејци, Руси, совјетски људи.

Они су своју крв проливали за будућност Европе. Они су темељ на којем је подигнута Европска унија. И тога би, осамдесет година касније, у Бриселу требало да се сете.

Елена Карајева/РИА НОВОСТИ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео