Христос васкрсе ‒ Ваистину васкрсе!

СПЦ
Овај покретан празник који се везује само за дан недељни подсећа на Христову победу над смрћу, велики дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља
Српска православна црква прославља данас Васкрсење Господа Исуса Христоса ‒ Васкрс. За православне хришћане ово је врхунац црквене године, највећи и најрадоснији празник у години обележен црвеним словом у црквеном календару.
Овај покретан празник који се везује само за дан недељни подсећа на Христову победу над смрћу, велики дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс.
Када су изјутра, у недељу по Распећу Исуса Христа, жене Мироноснице дошле да обиђу Христов Гроб, затекле су га празног. Анђео Господњи им рече да иду у град и јаве осталима да је Господ наш Васкрснуо из мртвих и оне га одмах послушаше. Од тада почеше се сви поздрављати са: “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”.
“А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: „Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети“.
А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана.” (Мат. 16,1-15).
Покретан празник и Светла недеља
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља. Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља и певају се и у тужним приликама ако би се десиле у току те недеље.
“Како је у прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове смрти), Црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Иако је одлука ο празновању Васкрса донета 325. године, тек је 526. године успостављена равнотежа између Истока и Запада у погледу датума празновања Васкрса”, објашњено је на сајту СПЦ.
Понегде се Васкрс назива и Пасха. Наиме, то је по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.
Јована Миловановић
Политика
