Васкршње скрнављење испред РТС-а: Прво спречили пренос литургије, па заглушили звона Светог Марка!

Највећи хришћански празник, Васкрс, у Србији је ове године дочекан у сенци нечега што не би требало ни да буде могуће већи Јавни сервис, Радио-телевизија Србије, већ шести дан је под опсадом групе блокадера који не презају ни од чега, па ни од нарушавања самих темеља идентитета једног народа. Ако смо икада као друштво били сведоци духовне изопачености, онда је то управо данашњи дан.

Прво и основно, РТС није у могућности да преноси васкршњу литургију из Храма Светог Саве, нити католичку мису из Катедрале Блажене Девице Марије. Први пут у историји. Није реч о техничком проблему, нити о природној непогоди, већ о намерно изазваној блокади, у режији људи који, под изговором борбе за демократију, ускраћују основно право милионима верника – да чују реч Васкрслог Христа у живом преносу.

А онда, вишеструка увреда. У тренуцима када је са звоника Цркве Светог Марка у Београду одјекивала радост васкршњих звона, блокадери су одговорили заглушујућом буком, вувузелама и пиштаљкама, као да се ради о некој уличној паради, а не о празнику над празницима.

Да ли је све ово случајно? Или је реч о отвореној и намерној провокацији, не само према Јавном сервису, већ и према Српској православној цркви, верницима и држави Србији?

Истовремено, са балкона зграде РТС-а, изнад натписа „Радио Телевизија Студената“, осванула је застава Бошњачког националног вијећа, симбол који никада није званично признат од стране Србије, а који носи политичку и идеолошку тежину сасвим супротну од заједништва и устава државе у којој се протест одржава.

Ово више није протест. Ово је преки суд над институцијама, црквом и самим бићем српског народа. Са којим правом и са чијим мотивима неко у сред православног Васкрса, у срцу српске престонице, омета литургију, гуши звук звона, ускраћује пренос свете службе и истиче туђе и непризнате симболе?

О каквим вредностима говоре они који газе туђе празнике, веру и рад људи који само желе да раде свој посао?

Уместо саборности звиждуци. Уместо тишине и молитве агресија. Уместо речи мира ратоборни транспаренти. А најстрашније од свега је што нико од њих није видео ништа спорно у томе да Васкрс обележе бучним шиканирањем свега што представља суштину српске духовности и традиције.

Данас више није питање ко протестује. Питање је против кога се заиста протестује. И ко стоји иза сценарија у коме ништа више није свето, осим сопствених, плитких амбиција.