Симптоми болести од које су преминули папа и Вал Килмер: Када се треба обратити лекару

Након борбе са обостраном упалом плућа, у 88. години преминуо је папа Фрања. Он се месецима борио са овом болешћу, дијагностификовани су му и други проблеми, те је након тешке борбе папа преминуо 21. априла.

Иако не мора да остави последице, одређене групе становништва морају додатно да припазе када је упала плућа у питању. Најважније је на време препознати симптоме и јавити се лекару како би се болест правовремено и адекватно лечила

Како долази до упале плућа?

Пнеумонија или упала плућа је инфекција која изазива упалу ваздушне вреће, код једног или оба плућна крила, тако што их напуни течношћу или гнојем, што узрокује кашаљ са флегмом, грозницу, језу или отежано дисање.

Ова болест представља најопасније обољење респираторног система и може бити узрокована различитим микроорганизмима, укључујући бактерије, вирусе и гљивице.

Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним болестима и оштећењима имуног система. Озбиљност пнеумоније може бити блага или чак опасна по живот. Најозбиљнија је по новорођенчад и малу децу, људе старије од 65 година, као и оне са здравственим проблемима или ослабљеним имунолошким системом.

Узрок настанка упале плућа

Многе клице могу изазвати упалу плућа, а најчешће међу њима су бактерије и вируси у ваздуху који удишемо. Наше тело обично спречава ове клице да заразе наша плућа, али понекад оне могу да савладају имунолошки систем, чак и ако је човеково опште здравље углавном добро.

Узрочници пнеумоније могу бити:

Бактерије – Најчешћи узрочник бактеријске упале плућа је Стрептокок пнеумоније. Ова врста пнеумоније обично се јавља након прехладе или грипа, а може утицати на један део плућа, изазивајући стање које се назива лобарна пнеумонија;

Организми слични бактеријама – Бактерија Микроплазма пнеумоније такође може изазвати упалу плућа. Будући да се болест манифестује кроз благе симптоме, од пацијента се не захтева да одмара у кревету;

Гљиве – Врста плућа, узрокована гљивама, најчешћа је код људи са хроничним здравственим проблемима или ослабљеним имунолошким системом;

Вируси (укључујући COVID-19) – Неки вируси који узрокују прехладу и грип такође могу изазвати и упалу плућа, посебно код деце која су млађа од 5 година.

Вирусна пнеумонија је обично блага, али у неким случајевима она може изазвати врло озбиљно стање, као на пример, вирус COVID-19 који углавном узрокује упалу плућа и може довести до стања, које је ризично по здравље пацијента.

Клиничка слика

Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома.

Општи симптоми (неспецифични) у пнеумонији слични су као код прехладе или грипа, а разлика је у томе што трају дуже. Најучесталији међу њима су:

грозница,
губитак апетита,
умор,
мучнина,
повраћање,
бол у прсима,
дијареја,
знојење,
дрхтавица,
кратак дах,
болови у мишићима и зглобовима,
главобоља.

Знакови и симптоми упале плућа варирају од блажих до тежих, у зависности од фактора као што су: врста клице која узрокује инфекцију, године и опште здравље пацијента.

Новорођенчад и бебе показују знаке инфекције кашљањем, повраћањем, повишеном температуром, умором или тешким дисањем.

Код инфекција изазваних пнеумококом или стафилококом тешка слика болести може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније, проузроковане микоплазмом, развој продужен на две до три недеље. Поремећај свести и конфузност прате пнеумоније изазване најчешће пситакозом.

Респираторни симптоми варирају и зависе од имуног система особе и тежине болести. Кашаљ се јавља код скоро свих оболелих, недостатак ваздуха осећа више од две трећине, бол у грудима око 60%, док више од половине пацијената искашљава гној.

У почетку болести испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току болести постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама.

Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске, јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура постепено расте и може бити веома висока, али је изузетно ретко праћена дрхтавицом.

Присутни су и општи симптоми попут главобоље, бола у мишићима и зглобовима, слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана и, углавном, је сув и иритабилан, без могућности искашљавања.

Дијагноза пнеумоније

Дијагноза пнеумоније се поставља након клиничког прегледа, на основу симптоматологије и физичког налаза.

Осим тога, лекар ће затражити рендгенски снимак плућа и срца, а серолошка испитивања ће показати повишен број леукоцита (белих крвних зрнаца) и увећану седиментацију, што је јасан доказ да се у организму одвија запаљенски процес узрокован инфективним агенсом.

Аускултаторним налазом примећује се пуцкетање и пенушав шум, карактеристичан за постојање течности у алвеоларном простору. Анализом спутума (испљувка) могуће је изоловати узрочника инфекције и на основу тога прописати адекватну терапију.

Лечење упале плућа

Правац у лечењу зависи од типа пнеумоније и изолованог узрочника. Као прво, пулмолози деле пнеумоније на две врсте:

Бактеријске пнеумоније – најчешће узроковане бактеријама пнеумокок, Хаемопхилус инфлуензае и Moraxella catarrhalis;

Атипичне пнеумоније – узроковане бактеријама Mycoplasma пнеумониае, Chlamydia пнеумониае, Legionella, али и респираторним вирусом, те оне захтевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске (типичне) пнеумоније.

Лечење

Бактеријска пнеумонија се лечи антибиотицима, као што су пеницилини, макролиди (азитромицин), цефалоспорини. Неопходно је придржавати се упутстава лекара и динамике узимања терапије, јер у супротном, може доћи до неизлечења и поновног повратка болести.

Код атипичне пнеумоније, изазване Mycoplasmom пнеумониа, препоручује се витаминска терапија са пуно уноса течности у организам. Одређене врсте вирусне упале плућа могу се лечити неким антивирусним лековима, јер антибиотици не делују на вирусе.

Изузетак представља атипична пнеумонија, која се лечи антибиотицима и то најчешће азитромицином, једном таблетом у току дана. Битан аспект у лечењу пнеумоније представља и симптоматска терапија – терапија која отклања симптоме.

Лекари препоручују примену антипиретика – лекова за снижавање телесне температуре, као и лекове, који ће омогућити лакше искашљавање. Понекад је потребно дуже време да би се болесник опоравио од вирусне него од бактеријске пнеумоније.

Фактори ризика

Свако може да оболи од упале плућа, али две старосне групе са највећим ризиком су: деца, стара 2 године или млађа, као и људи који имају 65 или више година.

Остали фактори ризика укључују:

Хоспитализацију – Особа има већи ризик да добије упалу плућа ако се налази у болничкој јединици интензивне неге, посебно ако је на апарату који јој помаже да дише (вентилатор);

Хроничну болест – Већа је вероватноћа да ће особа добити пнеумонију ако има астму, хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП) или болест срца;

Конзумирање цигарета – Пушење оштећује природни одбрамбени систем човековог тела, који се бори против бактерија и вируса, који узрокују упалу плућа;

Ослабљени имуни систем – Они који имају ХИВ/АИДС, примају хемотерапију или им је пресађен орган, изложени су већем ризику да оболе од упале плућа.

Превенција упале плућа

Да бисте спречили упалу плућа, можете следити одређена правила. Најосновнија међу њима су:

Вакцина– Лекари препоручују другу вакцину против пнеумоније за децу млађу од 2 године и за ону узраста од 2 до 5 година, која су у посебном ризику од пнеумококне болести. Такође се препоручује вакцина против грипа деци старијој од 6 месеци;

Водите рачуна о личној хигијени – Да бисте се заштитили од респираторних инфекција, које понекад доводе до упале плућа, редовно перите руке или користите средство за дезинфекцију руку, које је на бази алкохола;

Не конзумирајте цигарете – Пушење оштећује плућа и ослабљује их у борби са респираторним инфекцијама;

Ојачајте имуни систем – Потрудите се да довољно спавате, редовно вежбајте и храните се здраво.

Када отићи код доктора?

Обратите се свом лекару ако имате потешкоће са дисањем, болове у грудима, температуру од 39°Ц или упорни кашаљ, посебно ако искашљавате гној. Веома је важно да људи из следећих ризичних група посете лекара:

одрасли старији од 65 година;
деца млађа од 2 године, која имају поменуте симптоме;
људи са ослабљеним имунолошким системом;
људи који примају хемотерапију или узимају лекове, који потискују имуни систем.

За неке старије одрасле особе и људе са срчаном инсуфицијенцијом или хроничним плућним проблемима, упала плућа може брзо постати стање опасно по живот.

Стетоскоп.инфо