МАКРОН РАСПУШТА СКУПШТИНУ! СТУДЕНТИ ИЗ СРБИЈЕ МУ ПИШУ ПИСМА: „СПАСИ НАС ОД ВУЧИЋА!“ – ЊЕМУ СЕ ДРЖАВА РАСПАДА!

МАКРОН И СТУДЕНТИ

ФОТО: Banjaluka net

Док му се Француска љуља као чамац у олуји, а власт буквално клизи из руку, председник Емануел Макрон разматра распуштање парламента и расписивање ванредних избора на јесен, преноси Блумберг. Уместо да држи државу под контролом, Макрон све више личи на капетана који се сам пита где је волан, а где плима.

У тренутку кад му савезници стрепе да ће Марин Ле Пен, иако осуђена и званично онемогућена да се кандидује, ипак политички капитулирати парламент, председник Француске добија писма, али не подршке и не од својих грађана, већ од студената из Србије!

Да, добро сте прочитали, српски студенти, који блокирају факултете, улице и ТикТок, пишу писма Макрону, молећи га да „спаси Србију од аутократе Вучића“, док он не зна одакле да крене са спасавањем саме Француске!

„Ми, студенти, апелујемо на вас, председниче Макроне, као симбол европских вредности, да нас подржите у борби против режима који гуши демократију“, наводи се у једном од писама, која као да су написана у редакцији НВО. А док то стиже у Париз, Макрон држи ванредне седнице са саветницима, јер му се држава распада по шавовима. Све мирише на још један политички суноврат, али срећом ето српских студената да му пруже моралну подршку.

Након сваког Макроновог покушаја „реформи“, Париз се претвара у Венецију, реке људи, дим, бацање контејнера, протестна уметност на сваком ћошку. Али, то не смета српским студентима да у свом романтичном идеализму гледају у Макрона као у светионик слободе.

Једини проблем тај светионик је тренутно без струје.

Сатира стварности или стварност сатире?

Оваква ситуација не би прошла ни код Монтија Пајтона, француски председник, који не може да држи под контролом ни сопствену владу, добија молбе из Србије да реши туђу аутократију. С друге стране, студенти који тврде да неће на изборе, траже помоћ од човека који управо распушта свој парламент, јер ни он не може да састави већину.

Али ето, у новој геополитици, све је могуће: док Макрон тоне, студентско писмо му не може послужити као сплав, али бар као марамица.

Европа гори, Француска демонстрира, а српски студенти шаљу писма председнику који се није снашао ни са пензијама у својој земљи. Можда би уместо позива за спасавање било боље послати Макрону прслук за спасавање, да га не удаави та бујица Француза, која у њему не види светионик.