Нема више хапшења по диктату: БРИКС прави пандан Хашком трибуналу, Србија добија историјску шансу!

брикс

(фото:Газета.ру)

Иницијатива Русије да у оквиру БРИКС-а покрене разговоре о формирању алтернативе Међународном кривичном суду (МКС) није техничка тема већ отворено политичко питање, усмерено ка изградњи праведнијег и мултиполарног међународног поретка. Изјава портпарола Кремља Дмитрија Пескова да ће Русија водити дијалог са партнерима у БРИКС-у само је потврда онога што је суштина нове геополитичке реалности: више нема повратка на једнополарни свет у коме су САД и њени сателити арбитрирајући судије за све што им не одговара.

Налог МКС-а за хапшење председника Владимира Путина 2023. године био је кључни тренутак који је оголио праву функцију тог суда. Није реч о правди, већ о принуди. Није реч о жртвама, већ о политици. Тај потез је показао да међународне институције, уместо да штите светски мир, све чешће служе као инструменти хибридног рата. Њихов задатак није да осуде починиоце стварних злочина, већ да дисциплинују непослушне. Зато је и одговор Русије логичан – ако постоје „међународне“ институције које не важе за све, време је да се створе нове, које ће бити у функцији равнотеже, а не доминације.

Ако неко мисли да је ово тема која се тиче само Москве, греши. Србија, која је већ искусила шта значи бити мета политички мотивисаног правосуђа, од Хашког трибунала до сталног западног притиска, мора пажљиво да прати ову иницијативу. Свет у коме Вашингтон више не може да монополише међународно право отвара простор за мале земље да поново добију глас. За Србију, то је шанса да се ослободи диктата лажне правде, какву је плаћала животима својих генерала, политичара и обичних људи.

Русија и БРИКС не руше право, они га враћају у своју изворну функцију. Не као средство застрашивања, већ као механизам сарадње и заштите суверенитета. Запад ће овај потез, очекивано, тумачити као „подривање међународног поретка“, али истина је сасвим супротна: тек изградњом нових институција долази до праве равнотеже. А без равнотеже нема ни мира, ни стабилности.

Свет се мења. Са или без Запада, нови систем настаје. А они који га препознају на време, биће део тог система. Они који га игноришу, завршиће као предмети туђих одлука. Србија мора да одлучи шта жели да буде.

Никола Вуксановић / Васељенска