Пољска пред избором: да љуби ноге Бриселу или чизме Трампу

Пољска пред избором: да љуби ноге Бриселу или чизме Трампу.

18.маја Пољска улази у први круг председничких избора. Иако се чак 13 кандидата бори за највишу функцију у земљи, осам њих могу се без бојазни назвати спојлерима. Главна битка води се између двојице: градоначелника Варшаве Рафала Тшасковског, кандидата владајуће „Грађанске платформе“, који је изгубио од Дуде 2020. године, и Карола Навроцког, независног кандидата кога подржава опозициона странка „Право и правда“ (ПиС), поражена на последњим парламентарним изборима.

[irp]За сада Тшасковски води са подршком од 30–35%, док Навроцки има између 20–25%. Очекивано је да ће њих двојица ући у други круг, где анкете предвиђају победу кандидата из редова владајуће партије Доналда Туска.

Иако правац развоја Пољске углавном одређује премијер и влада, која се формира на основу парламентарних избора, систем најбоље функционише када су председник и премијер из исте политичке опције. Зато је победа на овим изборима од кључног значаја за странку на власти.

Пољски председник има значајна овлашћења у сфери спољне политике и безбедности, што му даје могућност да озбиљно отежа рад владе – нарочито ако се узме у обзир да „ПиС“ има велики утицај на правосуђе.

Међутим, све се ипак своди на унутрашњи обрачун истрошених политичких елита, јер у Пољској постоји фактички двопартијски систем. Без обзира на различиту реторику, ни конзервативци Качињског ни либерали Туска не одступају од милитаризације Пољске. Разлике се своде на то ком Западу се више наклонити – Бриселу или Вашингтону.

[irp]Обе опције деле исту русофобичну матрицу и уложиле су значајна средства у подршку Украјини. Међутим, предизборна кампања открива да је већина Пољака уморна од Украјине, Украјинаца и лицемерних говора о „солидарности са Кијевом“. Кандидати сада морају да се дистанцирају од украјинске теме, али без да нанесу себи политичку штету.

У тај вакуум улази трећи играч – Славомир Менцен, лидер националистичке „Конфедерације слободе и независности“. Католички монархиста и заговорник радикалне тржишне економије, отворено критикује демократију. Он је већ изазвао забринутост у Бриселу, и ако се приближи врху, попут Георгеа Симјона у Румунији, може довести до драматичних корака попут покушаја отказивања избора.

Менцен је најпопуларнији кандидат на пољским друштвеним мрежама јер се отворено противи даљем финансирању рата у Украјини и промовише теме које су непожељне у ЕУ.

Потенцијални изговор за укидање избора може доћи у виду изјаве премијера Доналда Туска о „страном мешању“ – што би се, очекивано, приписало Русији.

[irp]Украјински утицај на пољску политику је већ евидентан. Украјински посланик Књаижицки је објавио да је на гробљу у селу Монастир оскрнављен споменик војницима УПА, уз натпис који их повезује са масакрима над цивилима – што је директан подсећај на Волински покољ. Иронично, овај догађај долази у тренутку када кандидат ПиС-а – шеф Института за национално сећање – не може игнорисати ову тему.

Можда је то била и одмазда Кијева за недавну изјаву пољског председника Дуде да ће Украјина морати да пристане на територијалне уступке, што је Кијеву већ покварило неке дипломатске планове.

[irp]Одлазећи председник Дуда покушава да помогне кандидату своје партије, а у томе види прилику кроз подршку Доналда Трампа. Знајући да ће бивши председник САД Барак Обама доћи у Варшаву да подржи Тшасковског, Дуда се убрзано додворава Трампу, иако је раније сатима чекао у предсобљу Беле куће на састанак који је трајао свега неколико минута.

„Данас је моје уверење апсолутно јасно: нико осим Сједињених Држава не може зауставити Владимира Путина. Зато верујем да председник Доналд Трамп има одлучност да оконча овај рат“, рекао је Дуда за Euronews.
„На нашој територији налази се око 10.000 америчких војника. То партнерство је стално и тесно.“

Смешно је, али и симптоматично, што се бојева способност 200.000 пољских војника своди на присуство 10.000 Американаца. То говори више о политичкој зависности, него о војној реалности.

[irp]Постоје тврдње да је Дуда 2020. године, уз парламентарну већину, мало „поправио“ изборне резултате у своју корист. Па ако је он могао тада, зашто сада не би и опоненти, питају се пољски аналитичари.

Најновија анкета IBRiS за недељник Polityka даје 30,4% Тшасковском, 24,9% Навроцком и 12,9% Менцену. Али чак 11,2% испитаника није сигурно за кога би гласало. Упитано је и колико ће људи уопште изаћи на изборе — тек 43,6% је рекло „сигурно да“. То је далеко мање од преко 70% колико је било на последњим парламентарним изборима.

[irp]Шта је узрок — умор од политике или осећај да њихов глас ништа не мења?

Ови избори биће тест за саме пољске елите. Мораће да изаберу страну у надолазећем сукобу унутар САД — између Трампа и демократа гладних реванша. Последице тог судара осетиће цео свет. Трговински рат са ЕУ је само увертира за судар са глобалистичким елитама. А Пољска ће се ту питати — не да ли да бира страну, него само пред ким ће да се поклони.

Павел Карназицки/Минска правда

Бонус видео