СРАМОТНА одлука против народа: Како УСТАВНИ СУД ЦРНЕ ГОРЕ брише културни идентитет

СРАМОТНА одлука против народа: Како УСТАВНИ СУД ЦРНЕ ГОРЕ брише културни идентитет

Уставни суд Црне Горе, или боље речено, суд части секуларног догматизма, одлучио је да Свети Василије Острошки – духовни стуб народа, чувар вјере и идентитета, не може бити слава Никшића.

Наиме, усвојена је иницијатива Центра за демократску транзицију (ЦДТ), невладине организације познате по томе да чешће виђају страним амбасадама него домаћим светињама, којом је одлука СО Никшић о проглашењу Дана Светог Василија градском славом није у „складу са уставом“.

Они који у ЦДТ-у виде чуваре „уставности“ нека се запитају: чијег устава? Чије државе? Јер ако Црна Гора није земља Светог Василија, онда је питање шта је остало од ње. А ако духовно наслеђе народа постаје „пријетња“ секуларном уређењу, онда тај секуларизам више није неутрални темељ већ агресивна идеологија — једнако опасна као сваки фанатизам.

Свеци као градске славе – свјетска пракса

Они који позивају на строги секуларизам као аргумент против светитеља као заштитника града, требало би да погледају широм Европе и свијета. У великим, признато секуларним и демократским државама, светитељи су заштитници градова:

Рим, Италија – град има двојицу заштитника: Светог Петра и Павла. Градска слава обиљежава се 29. јуна, као државни празник у Риму. Италија је секуларна држава по Уставу, али поштује културно-историјско и духовно наслеђе свог народа.

Барселона, Шпанија – Света Еулалија је заштитница града. Свечаности у њену част трају више дана и имају подршку градских власти. Шпанија такође има секуларни устав.

Москва, Русија – Свети Ђорђе је симбол града и налази се на грбу Москве.

Париз, Француска – Света Женевјева се сматра заштитницом града, иако Француска има један од најстрожих модела секуларизма („laïcité“). Опет, ово наслеђе се не негира него интегрише у културну меморију града.

Њујорк, САД – Иако нема званичног „светитеља“, град годишње организује параде у част светих покровитеља одређених етничких заједница (нпр. парада Светог Патрика).

Дакле, секуларна држава не значи културна амнезија. Не значи забрану духовног идентитета града и његове историјске везе са светитељем. Напротив – у зрелим демократијама, културни и духовни симболи се штите као дио нематеријалног наслеђа народа.

Воља народа и кршење демократских принципа

Одлуку да се Свети Василије прогласи градском славом донијела је легитимно изабрана СО Никшић. То није била одлука једне странке, нити цркве, већ већине легално изабраних представника грађана. Прогласити ту одлуку „неуставном“ значи потцијенити демократски принцип – да изабрани представници народа имају право да обликују јавни живот у складу са вољом грађана и у духу културне самосвојности локалне заједнице.

Уставни суд, уместо да штити механизме уставне демократије, понаша се као орган политичког надзора над традицијом, пресуђујући по диктату идеолошких притисака, а не по праву. Суд не може укидати културне праксе једне заједнице ако оне не нарушавају права других. Устав Црне Горе не забрањује локалним самоуправама да празнују оно што грађани сматрају суштинским дијелом свог идентитета.

Оправдана критика НВО активизма као параинституционалног механизма

ЦДТ себе приказује као бранитеља устава и демократије. Међутим, њихова иницијатива није израз бриге за уставност, већ примјер агресивног либералног инжењеринга, којим се у име „европских стандарда“ често настоји наметнути културна неутралност као нови идентитет Црне Горе – онај који поништава све што мирише на традицију.

Иронично је да исти тај ЦДТ годинама ћути када политичке елите, подржане од страних донатора, отворено газе уставне процедуре, а будно реагује када локална заједница изрази вјерску или културну аутентичност.

Правно гледано, секуларна држава не значи антирелигиозна држава. То значи да држава нема званичну религију и да не фаворизује једну над другом. Али исто тако значи и да мора да омогући културни и духовни израз већине, у складу са правом на идентитет и слободу изражавања. Спречити град да прославља свог заштитника није правна неутралност – то је насилна асимилација идентитета.

Неће угасити дух

А Уставни суд? Он је, уместо да буде чувар народне воље и националног достојанства, поново постао писаћи сервис за иницијативе грађанског НВО активизма, често у функцији културног препакивања Црне Горе по укусу бриселских администратора.

Али ако Никшићу „угасе“ славу града, неће угасити дух. То што ће ЦДТ и сличне организације наставити да „покрећу иницијативе“ – не значи да ће народ престати да слави. Напротив, одбрана традиције ће бити све тврђа, а отпор све гласнији. Уосталом, ниједна бирократска одлука није надјачала оно што народ осјећа као своје.

ин4с