Цетиње у знаку апсурда: Биста Титу – шамар сопственом памћењу и идентитету

Цетиње у знаку апсурда: Биста Титу – шамар сопственом памћењу и идентитету.

Умјесто да преиспитује болну прошлост и тражи пут помирења, Престоница Цетиње поново граби уназад. Одлуком локалних одборника, на иницијативу Удружења бораца НОР-а и антифашиста, град који чува три највеће хришћанске светиње – дио Часног Крста на којем је Христос био разапет, десну руку Светог Јована Крститеља којом је у ријеци Јордан крстио Сина Божијег, и икону Пресвете Богородице Филермосе, коју је, према предању, насликао Свети апостол Лука – данас, у 2025. години, одлучује да подигне бисту једном од највећих гонитеља Цркве, духовности и српског идентитета у 20. вијеку.

Иако је Европска унија јасно осудила све тоталитарне идеологије 20. вијека – укључујући и комунизам – у Црној Гори он и даље живи под новим плаштом. Цетињски одборници, гласовима већине, подржали су иницијативу да се Јосипу Брозу Титу подигне спомен-биста, о трошку града. Симболично и суштински – то је порука да се вријеме диктатуре, страдања и идеолошког терора не сматра срамотом, већ поносом.

Ова одлука долази у континуитету са антисрпским и антицрквеним поступцима које актуелна цетињска власт спроводи годинама. Од отпора устоличењу митрополита Јоаникија, до непрекидне мржње према Српској православној цркви – сада се иде и корак даље, славећи лик и дјело човјека под чијом је влашћу велики број Цетињана уморен, прогоњен или заточен у логорима.

Тито није био само “антифашиста” како га представљају. Он је био носилац једне идеологије која је, под паролом “братства и јединства”, покушала да затре национални и духовни идентитет народа. Посебно српског. У његовој Југославији, православна црква је била прогањана, свештенство убијано, манастири рушени, а вјера сводила на приватну срамоту.

Данас, на Цетињу – мјесту које је некад било симбол духовности, отпора и слободе – тај исти лик добија мраморно обличје. Умјесто да се народ помири са прошлошћу, да гради и обнови, подижу се споменици подјелама, идеолошкој искључивости и историјском ревизионизму.

Цетиње је већ годинама град који, упркос свом историјском и културном значају, стагнира. Млади одлазе, радна мјеста не постоје, демографија пропада. У таквом амбијенту, улагати новац у подизање споменика контроверзним личностима значи само једно – циљ није развој, већ провокација.

Ово није само политички нонсенс – ово је духовно посрнуће. Биста Јосипу Брозу Титу у граду Светог Петра Цетињског и Светог Петра Ловћенског Тајновица није само историјска увреда, већ и порука да је антицрквена, антиправославна и антисрпска политика и даље на дјелу.

И док се други градови у региону окрећу ка помирењу и обнови идентитета, Цетиње бира лажну славу прошлости. Али без истине – нема ни слободе, ни напретка.

ИН4С

Бонус видео