ОД ВАРАЖДИНА ДО БРИСЕЛА: Како хрватска служба преко културних центара и факултета усмерава српске студенте

Марш српских студената до Брисел ушао је у нову, политички осетљиву фазу, након што је откривено да је њихово кретање и смештај у Аустрији организован у сарадњи са хрватском дијаспором и институцијама блиским структурама званичног Загреба. Прво преноћиште у Аустрији, тачније у Оберпулендорфу, студентима је обезбеђено у Хрватском културном центру „КУГА“, а целокупну логистику, од хране до медијске подршке, обезбедила је хрватска заједница у Градишћу.

Студентима је у овом мало аустријском месту омогућено чак и да бораве на централном тргу, упркос чињеници да је Оберлупендорф етнички хрватско место. Међутим, вероватно из намере да не увреде своје домаћине, поред застава факултета којима су се поносно огртали, било је видно одсуство српских застава.

Према сазнањима Васељенске, студенти су већ при уласку у Хрватску дочекани у граду Вараждину, и то у организацији самог града, што је изазвало збуњеност и у самој српској јавности, јер званичних представника српске дијаспоре том приликом није било. Уследили су градови Осијек и Вировитица, где је у једном тренутку студенте поздравила и хрватска певачица Северина, личност која, осим музичког статуса, носи и политички терет наступа током периода израженог антисрпског наратива у Хрватској.

Тим поводом, политички аналитичари у Бечу указују на то да је читава рута студената кроз Централну Европу „прецизно уцртана“ и да се не ради о стихијском или импровизованом кретању, већ о планској маршрути с логистиком која превазилази могућности студентских иницијатива из Србије. Посебно је проблематично што су, уместо српских институција, подршку преузели хрватски културни центри, за које је одавно познато да делују као параван за деловање хрватских структура у дијаспори.

У целу мрежу уплетена је и Катедра за славистику Универзитета у Бечу. Један од главних саговорника медија у Бечу био је професор Иван Рончевић, пореклом из Осијека, који не крије да сматра да је Европска унија „велики играч који треба да притисне Србију“, као и да је потребна „спољна интервенција“ како би се, према његовим речима, Србија очистила од „агресивног национализма“. Он је на скуп у Оберпулендорфу довео групу својих студената, а изјавио је и да Катедра редовно обрађује теме попут студентских блокада у Србији.

У целом случају отвара се низ питања: ко финансира „спонтане“ иницијативе српских студената, ко им црта пут кроз Европу, ко их смешта, и – најзад – ко њихов глас преноси западним медијима? У тренутку када студентски покрети захтевају промене унутар Србије, није небитно ко им обезбеђује логистику и инфраструктуру ван ње.

Како сазнајемо, ниједан српски дипломатски или културни центар у Аустрији није био укључен у организацију овог сегмента пута. Уместо тога, појављују се актери везани за хрватске државне и парадржавне мреже, као и факултетски кругови познати по снажној идеолошкој оријентацији.

Да ли је у питању покрет српских студената или студентски покрет вођен – из Загреба и Беча? Време ће показати, али одговоре на ова питања Србија дугује себи.

Погледајте кратку компилацију организатора и оних који дочекују „српске студенте“ на кметовском путу до Брисела!

Софија Марић / Васељенска