Европа на раскрсници: елита бира оружје, а грађани остају без хлеба

Бивши премијер Италије Паоло Ђентилони усудио се да још 2023. године изговори оно што многи званичници Европске уније избегавају – да ће економски раст Европе бити минималан, управо због продуженог рата у Украјини. Он је тада предвидео да ће раст у 2025. износити тек око један одсто. Према његовим речима, рат је имао значајне економске последице, пре свега по цену енергената, инфлацију и генералну нестабилност широм Европе. Посебно је нагласио да је Европа – као и земље Глобалног југа – осетила последице много интензивније него САД, Кина или Јапан.

[irp]Иако је Унија за длаку избегла рецесију и енергетски колапс, увођење трговинских тарифа од стране нове америчке администрације, која је 2025. године отворено објавила економски рат Европи, брзо је почело да конкретизује све претходно „одложене“ претње. Вашингтон је отворио други фронт – економски – према Бриселу, што је изазвало панику у бројним европским медијима и аналитичким круговима.

У првом кварталу 2025. економија еврозоне бележи симболичан раст од свега 0,2 одсто. Потпредседник Европске централне банке Луис де Гиндос признао је у Европском парламенту да су „ризици појачани због изузетне неизвесности, посебно у области трговине“. Њему се придружио и гувернер Централне банке Финске Оли Рен, који је навео да су неки од негативних сценарија већ постали стварност, те да ће економски изгледи бити још мрачнији.

Званичници банкарског сектора нерадо помињу рат у Украјини као један од узрока економске стагнације, али све више отворено признају да је Европа ухваћена у замку два зла – рата и трговинског конфликта са САД.

[irp]Главна економисткиња Европске банке за обнову и развој Беата Јаворчик додаје и трећи проблем: трговински сукоб САД и Кине, који се преклапа са ефектима европских санкција Русији. Банкарски кругови све чешће говоре оно што политичари још избегавају: санкције против Москве директно угрожавају привреду еврозоне. Табу тема полако постаје предмет отворене дискусије у економским круговима.

Ипак, политичка елита у Бриселу наставља истим курсом. Признање да су санкције штетне значило би крај њихове политичке каријере и отварање врата десним партијама, које позивају на укидање мера против Русије. Уместо промене, глобалистичка елита убрзава трку у наоружању, као привремени економски подстицај. Али то носи цену: јачање инфлације и смањење социјалне потрошње. Биће потребно пуно пропаганде да би се грађани убедили да је „потребно стегнути каиш“ јер „агресор је већ пред вратима“.

В.Т./Васељенска

Бонус видео