Ратни злочинци — по мери Бошњачког вијећа
(фото:ИН4С)
Ратни злочинци — по мери Бошњачког вијећа.
Бошњачко вијеће у Црној Гори огласило се јуче саопштењем у којем оштро осуђује наводни „хисторијски ревизионизам“ Српске православне цркве и митрополита Јоаникија, због његовог осврта на лик и дјело војводе Павла Ђуришића.
У том саопштењу, наводи се да је Ђуришић „освједочени колаборациониста, носилац високих Хитлерових одликовања, ратни злочинац“, те да је „непојмљиво и неприхватљиво са становишта цивилизацијских, моралних и људских норми“ што се о њему говори са уважавањем.
Ништа ту не би било посебно ново ни изненађујуће – да чланови Бошњачког вијећа то саопштење нису потписали у кабинету у којем доминира портрет Муле Јакупа Кардовића – команданта муслиманске милиције у Рожајама, човјека који је током Другог свјетског рата сарађивао с окупатором и одговоран је за бројне злочине над српским цивилима.
Ако је, како Вијеће тврди, „антифашистички карактер Црне Горе највећа тековина савремене мултиетничке и мултивјерске државе“, поставља се логично питање: како се у једној институцији која инсистира на „цивилизацијским вриједностима“ може налазити портрет команданта формација које су палиле православна села и учествовале у масакрима над недужним становништвом?
Према историјским изворима, укључујући и партизанску документацију, јединице под командом Јакупа Кардовића су, заједно с другим муслиманским милицијама, учествовале у нападима на српска насеља, прогонима цивила и другим ратним злочинима у рејону Санџака. Ипак, чини се да Бошњачком вијећу такве чињенице не представљају проблем – све док је жртва с „погрешне“ стране.
У свом саопштењу, Вијеће позива да се „о свим жртвама говори отворено, критички и са научног аспекта“. Слажемо се. Само, да ли такав научни аспект обухвата и злочине мула Јакупа? Да ли „цивилизацијске норме“ важе и за православне жртве.
Док се осуђује СПЦ што говори о Павлу Ђуришићу као о човјеку трагичне судбине, у исто вријеме се велича и ликовно овјечује човјек који је, по свим озбиљним историјским мјерилима. „колаборациониста и ратни злочинац“.
На крају, Вијеће упозорава да се не смије дозволити „довођење Ђуришића у контекст недужне жртве“. Али исто тако, не смије се дозволити да се злочинци приказују као хероји само зато што су били „наши“. У супротном, то више није одбрана жртава, већ политика меморијског лицемјерја.
Ако ћемо о “хисторијском ревизионизму”, онда хајде да почнемо управо ту — испод портрета који виси у сједишту Бошњачког вијећа.
ИН4С
Бонус видео
