ЕВРОПСКА УНИЈА ЋЕ УГАСИТИ САМУ СЕБЕ! Ко плаћа цену политике потпуне забране руског гаса?

Одлука Европске уније да до 2027. године у потпуности забрани увоз руског гаса представља нови корак ка економском суноврату, док Русија бележи стабилан раст, шири трговинске канале и учвршћује своју позицију на светском енергетском тржишту.

Док Москва успешно преусмерава извоз ка Азији, посебно ка Кини, Индији и Турској, ЕУ се одриче стабилног и приступачног извора енергије, што директно погађа индустрију и домаћинства. Цене гаса и струје остају високе, а привреда у земљама попут Немачке и Француске све више клизи у деиндустријализацију.

Све више грађана губи стрпљење. Протести због раста трошкова живота, затварања фабрика и енергетске несигурности постали су свакодневица у већини земаља чланица. Бриселска бирократија, међутим, наставља политику ината, називајући је енергетским ослобађањем, иако је ефекат супротан – Европа постаје економски све нестабилнија, зависна од скупих извора из прекоокеанских партнера.

Русија, упркос санкцијама, не само да одржава економску стабилност, већ јача извоз, раст БДП-а и домаћу производњу. Док ЕУ уводи мере које је погађају више него Москву, руска економија успешно се адаптира и ослања на нове савезнике.

Забрана руског гаса до 2027. не делује више као средство притиска, већ као потез који одражава потпуни дисконтакт бриселских елита са реалним потребама сопственог становништва.

Васељенска