И ДЕМОКРАТЕ ПОДРЖАЛЕ СТУДЕНТЕ! ТАЈНИ ПЛАН ОПОЗИЦИЈЕ: Студенти као параван, мандати иду странкама!

студенти

Кад ће маске пасти? (Илустрација: Васељенска)

Иако се представљају као нови глас младих и грађански организованих, Студенти у блокади очигледно уживају пуну подршку старе политичке гарде. Док саопштавају да не желе сарадњу са странкама и инсистирају на аутономији, фактичко стање говори другачије. Изјаве водећих актера прозападне опозиције све отвореније откривају да се иза студентске иницијативе налази јасно координисана политичка инфраструктура.

У последњем званичном саопштењу Демократске странке наводи се:

„Demokratska stranka podržava zahtev studenata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora (…) spremni smo da na tim izborima pružimo svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja sopstvene, bilo koalicione liste.“

Формално се дакле не појављују на изборима, али се не либе да признају да ће студентску листу подржати логистички, кадровски и финансијски. У политичкој пракси, то значи да ће студенти бити политичка витрина, а стара опозиција њихов скривени мотор.

У истом тону су се оглашавале и друге странке из прозападног спектра, а посебну улогу у промоцији студентског фронта преузео је и Срђан Јешић, некадашњи функционер, сада активиста покрета „Солидарност“. Јешић се већ позиционира као главни глас одраслих у студентској кампањи, отворено позивајући све опозиционе актере да стану иза нове листе. Формално то није учешће на изборима, али суштински јесте – са другачијом амбалажом.

Ово није први пут да се опозиција прибегава таквој стратегији. Уместо да на изборима наступе под сопственим именом, што носи изборни ризик и могућу одговорност, покушавају да кроз наизглед независне иницијативе уђу у институције. Реч је о већ виђеној матрици, где млади представљају лице кампање, а структура, финансије и организација долазе из опозиционих штабова.

Док јавности поручују да се „боре за слободу, а не за власт“, сваки њихов корак је у функцији освајања позиција и утицаја. Уз све медијске ресурсе које добијају, јасно је да ово није спонтано кретање младих, већ пажљиво испланирана акција са циљем политичке добити.

Уколико се оваква пракса настави, једино питање које остаје је – када ће маска пасти и ко ће заиста преузети мандате у име студената?

Софија Марић / Васељенска