Милан Ђорђевић нестaо без трага: Један детаљ изазива највише сумње

Прошло је тачно 11 месеци од мистериозног нестанка нишког фармацеута Милана Ђорђевића (42), који је последњи пут виђен на излетишту Бојанине воде на Сувој планини. Његова породица и даље не зна ништа о његовој судбини, нити је добила било какву информацију која би указивала на то шта му се догодило.

Миланови родитељи, Марица и Синиша, не одустају од наде да је њихов син жив, и да ће једног дана чути вест да је добро, без обзира на то где се налази.

„Сина тражимо већ скоро годину дана, а као да је у земљу пропао. Како човек који има два метра и скоро 100 килограма може само да нестане без икаквог трага? Сваки дан нам је све тежи. Само желимо да знамо да је жив“, рекла је Марица.

Она верује да је све што се догодило, десило управо на паркингу код Бојаниних вода. Милан је тог 10. јуна стигао раније, око поднева, и вероватно је стигао да колима оде до осматрачнице и да се врати. На точковима службеног возила остала је црвенкаста земља, каква се налази на том путу.

„Пси трагачи су се врзмали само око паркинга, нису хтели да иду даље. То нам говори да је управо ту последњи пут био“, објаснила је Марица, додајући да верује да је у том термину имао заказан сусрет са неким – јер није уобичајено да неко у радно време, у елегантној одећи, иде на планину.

На основу снимака сигурносне камере у оближњем селу, утврђено је да је Милан опуштено возио, са руком на прозору, што по речима породице искључује могућност да је у том тренутку био узнемирен или у страху.

Нада у откривање истине полагана је и у анализу телефона, али из полиције је породици речено да нема података са базних станица и да нема ништа сумњиво у вези са позивима. Међутим, по повратку телефона након пет недеља, породица је открила да су из неких периода потпуно избрисани сви позиви и поруке – по речима његове мајке, „готово сваки други дан је празан“.

Поред телефона, у колима су пронађени лаптоп, таблет, новчаник са документима, али не и Миланов ручни сат. Тај сат су касније у возилу пронашле колеге, након што је ауто одвезен у Београд – и то само сат времена након што је званична истрага завршена.

Породица не верује да је Милан себи нешто учинио, јер би у том случају био пронађен бар неки траг. Његов отац Синиша наводи да су он и старији син неуморно претраживали терен – данима, месецима, укључујући и делове урастао у жбуње које полиција није могла да обиђе. Ниједна птица грабљивица, иначе веома осетљива на угинуле животиње, није виђена над тим подручјем.

Како наводе, добили су и званично обавештење Српске православне цркве да Милан није пронађен у ниједном манастиру у Србији, Републици Српској или на Хиландару.

Последњи позив упутио је супрузи у понедељак, 10. јуна, око поднева. Обавестио ју је да неће стићи да покупи ћерку из вртића, али да ће одвести сина на рођендан. Након тога му се губи сваки траг.

Службени аутомобил је исте вечери пронађен код Бојаниних вода. Од тада – ниједан нови траг. Многи који су га познавали имају само речи хвале за Милана, а у његовој биографији нема ничега што би наговестило овакав сценарио.

Васељенска

Бонус видео