Други по реду најцитиранији научник на планети живи и ради у Србији и помера границе у лечењу рака
Фото: РТК
Проф. др Владислав Воларевић с Факултета медицинских наука у Крагујевцу је на престижној листи Универзитета Станфорд трећу годину заредом међу 0,05% најцитиранијих научника планете у истраживању матичних ћелија
И то је могуће! Живи и ради усред Србије и заслужио је, мало је рећи, престижно друго место на најновијем Сколар ГПС (Scholar ГПС) рангирању најбољих научника света у својој области. А на, такође, нимало мање престижној листи Универзитета Станфорд је трећу годину заредом међу 0,05% најцитиранијих научника планете у истраживању матичних ћелија.
Проф. др Владислав Воларевић с Факултета медицинских наука у Крагујевцу опет је померио границе! И што је још важније, ради на томе да их помери у лечењу рака.
Проф. Воларевића, који предаје на две катедре овог факултета – за медицинску генетику и за микробиологију и имунологију, шира јавност упознала је лане кад је одјекнула вест да је трећи у свету на Сколар ГПС рангирању, према броју научних радова и њиховој цитираности у последњих пет година, и то у области мезенхимских матичних ћелија.
Тада смо и сазнали шта су заправо мезенхимске матичне ћелије.
Најпре то да су адултне, дакле, одраслих особа, и да су смештене у нишама ткива и органа. И све су популарније у свету науке и медицине јер, за разлику од оних из ембриона, објасниће проф. Воларевић, чијим узимањем практично убијате живот, овде би сопственим снагама и залихама пацијент требало да помаже сам себи – кад има инфламацију (запаљење), карцином…
И проф. Воларевић је, радећи већ пуних шест година у Крагујевцу, на чудо многих, доспео у сам светски врх.
Јелена С. Спасић
Курир
Сигурно да је профа препаметан, да је феноменално што га крагујевачки медицинари имају, што га Србија има и треба да га сачува, али таквих високо рангираних наших људи је веома мало. Огромна већина је у најбољем случају просек. Да би и то постигли пискарају некакве радове, измишљају резултате, не улазе у лабораторије, занемарују основно занимање, скупљају бодове, троше буџетске паре на симпозијуме и за то све им држава дебело плаћа, негде око још једне солидне плате. За генијалце не знам, али као по правилу, ти „просеци“ сматрају да вреде много више, да их држава мало плаћа и много су им драги Јово Бакић, Динко Грухоњић, Проглас и блокадери. Сви новосаграђени научни паркови, 4 или 5, су јавно дали подршку блокадерима. За факултете већ сви знају. Где то има? Чему то служи? Какву корист има народ од тих њихових бодова?