МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ, САБОРАЦ НЕМАЊЕ ШАРОВИЋА, УКРАО ХУМАНИТАРЦИМА АПАРАТ ЗА ВОДУ И ШЕСТ СТОЛИЦА?
Фото: Славија-Инфо
Друштвене мреже поново брује, овог пута због објаве у којој се тврди да је Мирослав Паровић, политички истомишљеник Немање Шаровића и некадашњи лидер покрета Трећа Србија, од једног хуманитарног удружења „украо“ апарат за воду и чак шест столица. Иако детаљи још увек нису званично потврђени, извори наводе да је реч о удружењу из Новог Сада, које помаже Србима на Косову и Метохији, што је бацило додатно светло на низ старих афера везаних за Паровића и његову партију.
Подсетимо, Трећа Србија, у време када је била део градске власти у Новом Саду, управљала је кадровима у јавним предузећима, укључујући и јавно предузеће „Информатика“, задужено за обједињену наплату комуналних услуга. Управо у том предузећу, према тврдњама некадашњих службеника и појединих локалних новинара, одвијале су се сумњиве набавке и уносне „игре“, све уз благослов кадра блиског Паровићу.
Аферама ту није крај, још једно предузеће у којем је Трећа Србија имала снажан утицај било је и ЈКП „Лисје“, надлежно за гробља и погребне услуге. Новосађани и данас препричавају приче о томе како је „паровићев кадар“ управљао Лисјем, укључујући и постављање директора који је долазио директно из редова Треће Србије. По чаршији се тада говорило да је Трећа Србија „крала и на надгробним плочама и на шрафовима за ковчеге“.
У том контексту, наводна крађа апарата за воду и столица од хуманитарног удружења делује као само још један у низу „симболичних потеза“ који показују однос Паровића према друштву.
Иако је политички маргинализован, његов утицај преко локалних структура, али и повремених појава у јавности, указује да је спреман да се врати на себи својствен начин.Шта ће бити са најновијим наводима? Хоће ли ико од надлежних испитати ко је, зашто и како отуђио основну опрему из удружења које живи од донација? Или ће и ова афера остати само „још једна прича из Новог Сада“ коју ће прекрити завесе заборава, као и многе друге из периода када су надгробне плоче и „договори са извршитељима преко Информатике“ постали средство политичке трговине?
