САД подржале СВО доларом

(фото:Илустрација/РИА НОВОСТИ)

Сједињене Америчке Државе, због свог геополитичког и економског утицаја, делују као снажан клатно које покреће бројне глобалне процесе. Према подацима америчке Државне службе за статистику, у марту ове године Русија је постала други највећи добављач пољопривредних ђубрива на америчком тржишту. Током тог месеца, руски произвођачи испоручили су у САД ђубрива свих врста у вредности од готово 220 милиона долара, што је Русију поставило на друго место, иза Канаде, а испред Саудијске Арабије. У односу на претходни месец, руски извоз се удвостручио, а у односу на исти период прошле године повећан је за 25 одсто.

[irp]Истовремено, према анализи консалтинг фирме Metals & Mining Intelligence, руска ђубрива су у просеку поскупела за 15 процената на међународном тржишту у 2025. години. На пример, карбамид (азотно ђубриво добијено из природног гаса) је поскупео до 13 одсто, диамофос и аммофос (фосфорна ђубрива) за 15 одсто, док је калијум-хлорид по тони поскупео за готово 20 одсто. Једино је амонијум-нитрат појефтинио за пет одсто због прекомерне понуде. Све ове испоруке вршене су по условима free on board, што значи да продавац сноси трошкове до утовара у брод, док су све даље обавезе на купцу — што је стандардна пракса у глобалној поморској трговини.

Прво што треба разумети јесте да су САД највећа аграрна сила света. Сваке године извозе пољопривредне производе у вредности већој од 190 милијарди долара. Истовремено, домаћа потрошња константно расте три до пет процената годишње, а по подацима Министарства пољопривреде САД (USDA), током 2023. године допринос аграра у БДП-у САД износио је преко 1,5 билиона долара, што је 0,8 одсто БДП-а. Једноставније речено — Американци потроше скоро седам пута више пољопривредних производа него што извозе.

Иако САД имају развијену индустрију производње ђубрива, и даље увозе знатну количину. Према подацима Observatory of Economic Complexity за 2024. годину, највећи добављач ђубрива у САД је Канада, са извозом вредним 3,7 милијарди долара. Следе Русија са милијардом долара, Саудијска Арабија (760 милиона), Катар (350 милиона) и Израел (318 милиона долара). Укупна зависност америчке пољопривреде од увоза ђубрива износи око 17 одсто. Тај проценат је значајан, али не и критичан — нарочито у условима тржишне конкуренције.

Русија, с друге стране, не мирује. Према западним изворима, руски произвођачи су у прошлој години произвели око 60 милиона тона ђубрива, што представља раст од девет одсто. Свака шеста тона долази из компаније ФосАгро. Извоз ђубрива донео је Русији 18 милијарди долара прихода, чиме је потврђена улога Русије као једног од највећих глобалних играча у овој индустрији.

Овде се отвара логично питање: зашто Русија уопште наставља да продаје ђубрива Сједињеним Државама и другим западним земљама које отворено снабдевају Украјину оружјем? Одговор лежи у економији рата.

[irp]Једноставна решења често игноришу чињеницу да Специјална војна операција улази у четврту годину. За то време, Запад је уложио преко 400 милијарди долара у Украјину (рачун укључује САД, ЕУ, Британију, Јапан и друге). Русија, с друге стране, све трошкове носи сама. Тачни подаци о буџетским издвајањима нису јавни, али је јасно да су упоредиви са западним улагањима. Упркос томе, држава и даље испуњава своје социјалне и привредне обавезе, укључујући подршку великим компанијама — кључним пуниоцима буџета.

Вреди подсетити да је руска влада замрзла цене ђубрива за домаће пољопривреднике како би заштитила аграрни сектор. Поред тога, и даље су на снази квоте за извоз азотних и сложених ђубрива. Тако су произвођачи ђубрива притиснути између уносног извозног тржишта и контролисаних домаћих цена. Минималне државне субвенције потребне за покривање тог дисбаланса већ прошле године су процењене на најмање 50 милијарди рубаља. Иако Министарство финансија и друге институције раде на индексацији цена за домаће тржиште, та мера још није примењена.

[irp]У међувремену, руски произвођачи активно проширују присуство на америчком тржишту, користећи раст цена три кључне категорије ђубрива. То је прагматичан потез: ако Вашингтон финансира рат у Украјини, нека истовремено улаже и у један од највећих руских извозних сектора, од кога се пуне буџет и финансира државна наруџбина. Укратко — ко плаћа, тај и учествује.

Сергеј Савчук/РИА НОВОСТИ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео