Несторовић: Афера „Фајзергејт“ – типичан пример високе корупције и почетак обрачуна Трампа са европским елитама

Суд правде Европске уније поништио је одлуку Европске комисије да одбије захтев Њујорк тајмса за приступ СМС порукама између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и директора компаније Фајзер Алберта Бурле.

Још од почетка пандемије вируса корона, Урсула фон дер Лајен била је на мети критика због тога што је од америчке компаније Фајзер купила велике количине вакцина по високим ценама, као и због тога што је наводно сакрила СМС поруке које је размењивала са директором те компаније Албертом Бурлом.

Случај је покренуо Њујорк тајмс, који је затражио да се преписка између Фон дер Лајен и Бурле достави новинарима.

На питање да ли афера „Фајзергејт“ може да изазове највећи скандал од оснивања ЕУ, уколико се испостави да поруке садрже компромитујући садржај, професор Несторовић одговара:

„Велика је свота у питању, око 35 милијарди долара. Требало је да буде поручено 900 милиона доза одмах, а још 900 милиона да буде резервисано. Изгледа да је њен муж пријатељ са Бурлом. И све је ишло доста тајновито. А када је пукла афера, 2021. године, чак четири године је требало да судови реагују“, наводи Несторовић.

Несторовић: Типичан пример високе корупције

Европска комисија је све време одбијала да обелодани садржај тих порука, позивајући се на тумачење да СМС поруке нису званични документи Европске уније.Професор Несторовић подсећа да је Комисија покушавала да заобиђе обавезу објављивања порука управо тим правним маневром, иако је европски омбудсман раније оценио да би комуникација морала да буде јавна, јер се тиче одлука о трошењу јавног новца и заштити јавног здравља.

„То је типичан пример високе корупције. Огромна свота новца, нетранспарентно уговарање, блиске везе између највиших функционера и представника корпорација“, оцењује Несторовић. Он указује и на то да је одлука суда донета тек пошто је Фон дер Лајен реизабрана на функцију, што, како каже, отвара сумње да је објављивање пресуде темпирано политички.„Очигледно је да је политика имала уплив и на суд. Чекало се да она добије нови мандат, па тек онда да пресуда буде објављена“, истиче Несторовић.

Правни ефекти и потенцијални расплет

Иако Суд ЕУ није наложио директно објављивање садржаја порука, пресудио је да је њихово прикривање било незаконито. Омбудсмани и медији сада могу да траже објављивање, а Њујорк тајмс, који већ поседује део преписке, могао би да је објави уколико се уклоне правне препреке.

Према речима професора Несторовића, у случају се помињу и приватне везе – наводно, муж Урсуле фон дер Лајен има пословне односе са Фајзером, што додатно компликује читаву ситуацију.„Ради се о упливима приватних интереса у одлучивање о јавним средствима“, упозорава Несторовић.

Он указује и на шири геополитички контекст:„Многи европски лидери су се дистанцирали од Доналда Трампа, а Европска унија готово да је у необјављеном рату са Сједињеним Америчким Државама. Ова афера долази у тренутку када амерички центри моћи, блиски Трампу, отварају фронт против европских елита“, наводи он.

Последице по политичку будућност ЕУ

Несторовић сматра да ће уследити још афера и да све неће проћи без политичких последица. „ЕУ има јаку унутрашњу опозицију – Орбан, Фицо, Мелони… Сви они би могли да искористе ову прилику за јачање сопствених позиција и довођење у питање легитимитета садашњег руководства ЕУ“, закључује професор.

Према његовим речима, уколико се испостави да поруке садрже доказе о нелегалним договорима или злоупотребама моћи, то би могло представљати највећи политички потрес у историји Европске уније.

Глас javnosti/Afera.net