Н1 критикује Зорану Михајловић због мејла, али јој блискост са САД и НАТО-ом годинама није сметала

Foto: Beta/Zoran Petrović
У пуном јеку политичких тензија и медијских хаоса, редакција Н1 телевизије одлучила је да се врати коренима, ударањем по мртввом политичком капиталу. Овога пута, на нишану се нашла Зорана Михајловић. Због чега? Због тога што је, замислите, користила приватни мејл налог током службене комуникације око великог инфраструктурног пројекта.
И ту не стаје: у прилогу који подсећа више на инсинуацију него на истраживачко новинарство, повлачи се паралела са афером Хилари Клинтон (!), као да Србија има иоле сличне прописе, процедуре, или ИТ безбедносне протоколе. Заборављају притом једну малу ствар: у Србији не постоји пропис који министру забрањује да користи лични мејл. И тачка.Али највећи апсурд није у томе. Апсурд је у лицемерју.
Док је Зорана Михајловић била потпредседница Владе, министарка у више мандата и члан СНС-а, исто та Н1 редакција није видела ништа спорно у њеној блискости с америчким амбасадорима. Ни у њеним јавним симпатијама према НАТО, ни у њеним про-ЕУ и глобалистичким ставовима. Напротив, све је то било третирано као пожељан део „модерне, прозападне Србије“.
Да подсетимо Н1 је ћутала кад је Зорана позирала с амбасадорима, када је заговарала пројекте који су многима у Србији били необични, и када је спроводила политику која се по много чему поклапала са линијом Запада.
Наравно, чим је подржала Вучића у тренутку када је потребна саборност због безбедносне ситуације у земљи, и кад се медијски поново појавила, редовни гости опозиционе сцене одмах су је окарактерисали као „издајницу“, а Н1 јој је извукао „скандал“ који то није.
Јер, ако се некоме мејл налаз смета више него чињеница да је деценију била део власти, блиска са САД и НАТО структурама, онда тај проблем није у мејлу, него у доследности. Или, боље речено, у њеном недостатку.
За чије интересе онда ради ова телевизија?
