Америчке санкције као подстицај за иновације у кинеској микроелектроници

Трговинско министарство САД најавило је нове мере за пооштравање контроле извоза полупроводника широм света

Једна од кључних тачака економског ривалства између Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине јесте борба кинеских компанија за технолошку самосталност у производњи интегрисаних кола, односно чипова.

Администрација Доналда Трампа започела је свеобухватну политику притиска на Кину у овој области, која се није ограничила само на тарифе, већ је укључивала и забране, санкције, као и разне административне мере како према кинеским, тако и према америчким фирмама.

Иако су укупне економске последице тарифне политике још увек неизвесне, дугорочно гледано, чини се да ће кинеска индустрија полупроводника наставити да се развија – нарочито у сектору опреме и компоненти за чипове – упркос краткорочним потешкоћама.

Највећи подстицај развоју индустрије представљају покушаји САД да изолују кинеске произвођаче од напредне опреме и технологије.

Како Кина убрзава технолошке пробоје у области микроелектронике и развија алтернативна решења, Вашингтон уводи нове, још ригидније мере контроле извоза чипова – пре свега оних намењених вештачкој интелигенцији (AI).

Недавно је Министарство трговине САД донело пропис који забрањује да компаније било где у свету продају AI чипове кинеској фирми Huawei, чак и ако чипови нису произведени у САД – јер се то тумачи као кршење америчког извозног режима. Свим прекршиоцима прете санкције.

Кина је на то оштро реаговала. Портпарол кинеског Министарства трговине изјавио је да свака организација или појединац који спроводи или подржава спровођење оваквих мера крши кинеске законе о борби против страних санкција и сносиће правне последице.

Поред тога, у Конгресу САД разматра се закон који би омогућио праћење AI чипова и након продаје, како би се спречио њихов улазак у Кину. Посебно се на мети нашла компанија Nvidia, чији се производи, према Вашингтону, илегално реекспортују у Кину.

У априлу су за графичке процесоре Nvidia, кључне за AI примену, уведене додатне дозволе за извоз. Међутим, у пракси, све строже мере изазвале су негативне ефекте и за саме САД.

Последице по америчке корпорације

Прво, пооштравање извозних правила и истовремено повећање тарифа на увоз кинеске електронике довели су до губитака за највеће америчке технолошке компаније. Nvidia процењује да ће до краја године изгубити 5,5 милијарди долара, док AMD предвиђа пад профита за 800 милиона долара.

Друго, повратак производње у САД није реалан чак ни средњорочно, јер не постоји довољно обучених радника, инжењера и инфраструктуре. Уз то, трошкови рада у САД су много виши него у Кини, што значи да би, на пример, iPhone произведен у САД био 25% скупљи него у Кини. Процењује се да би производња iPhone-а у САД коштала око 200 долара по уређају, у поређењу са 40 долара у Кини.

Компанији Apple би, само за пренос 10% производње у САД, било потребно око 30 милијарди долара у три године. Уместо тога, Apple се све више ослања на Индију, где планира да до 25% укупне производње премести у наредним годинама.

Кина одговара развојем сопствених технологија

Са друге стране, америчке санкције подстакле су Кину да убрза улагања у истраживање и развој. Упркос забрани испоруке напредне литографске опреме компаније ASML из Холандије, кинеске компаније су усавршиле производњу чипова старијих генерација и постигле задовољавајуће резултате, чак и за AI примену.

Кинески чипови произведени у „зрелим“ технолошким процесима (нпр. 28-нм) успешно конкуришу америчким у аутомобилској индустрији, управљачким системима, меморијским чиповима и др.

Као резултат, амерички аналитичари упозоравају да би САД, ограничавањем извоза, могле заправо омогућити Кини да развије сопствену индустрију и тиме стекне предност на глобалном тржишту.

Један од најуспешнијих примера је кинеска AI апликација DeepSeek, која се одликује великим могућностима упркос ограниченим хардверским ресурсима.

Компаније попут Huawei-а и iFlytek развијају сопствене чипове за велике језичке моделе, у потпуности ослањајући се на кинеску инфраструктуру, што значи да све више смањују зависност од страних технологија.

Према подацима Светске организације за интелектуалну својину, Кина је постала светски лидер по броју патената у области вештачке интелигенције – са чак 60% укупног броја на глобалном нивоу.

Директор кинеског удружења телекомуникационе индустрије, Сјанг Лиган, закључује:

„Кинеска индустрија полупроводника, ојачана годинама под санкцијама, сада може да се похвали готово потпуном ланчаном производњом. Иако су краткорочне тешкоће неизбежне, дугорочно, спољни притисци делују као катализатор за иновације.“

В.Т./Васељенска

Бонус видео