Европа тражила санкције од Трампа — и добила их

Односи између САД и Европске уније постају све противуречнији и збуњујући — од заједничких позива на нове санкције како би се Русија „приморала на преговоре“, до међусобних претњи и обећања да ће једни друге „ставити на место“. Све се то дешава истовремено, што и јесте најбољи показатељ потпуног расцепа у свести — пре свега европској. Европа је подигла улог до максимума — и у игри против Русије, и у односима са Сједињеним Државама.

Још нису успели да спроведу ни 17. пакет санкција против Москве, а у Бриселу већ разматрају нове мере — овога пута, потпуну забрану гасовода „Северни ток“. Ову идеју сада подржава не само руководство ЕУ, већ и немачки канцелар Мерц (додуше још увек нејавно), док из редова покрајинских власти и његове странке већ стижу критике на рачун могућег поновног пуштања гаса.

Како би затворили сва врата за потенцијално оживљавање „Северног тока“, у ЕУ се разматра увођење санкција према његовом оператору и компанијама повезаним са њим. Али тиме Европа иде против сопствених интереса — јер ово одговара једино САД, које својим течним гасом замењују руски. Или ипак не?

[irp]Управо ту на сцену ступа Доналд Трамп. Гласине о томе да Америка планира да откупи „Северни ток“ нису само пуке спекулације, већ могући део његовог плана за редефинисање односа САД с Европом и Русијом. Тако Европа заправо истовремено удара и по својој енергетској безбедности и по Трампу. У чијем онда интересу делује Брисел? Одговора нема — јер истовремено европски званичници полажу наде да ће Вашингтон ипак завршити разочаран у односе с Москвом и поново појачати притисак.

Већ почетком априла сенатор Линдзи Грејам предложио је закон који предвиђа „пакао од санкција“ против Русије, укључујући и увођење 500% царина за све који купују руске енергенте. У администрацији Трампа наговестили су да закон има подршку више од 80 сенатора — што значи да би могли да оборе чак и председнички вето.

Ипак, тај предлог је више политички притисак него реална политика. Америка не би могла да га спроведе у дело — јер би тиме фактички увела трговинску блокаду не само Русији, већ и својим највећим трговинским партнерима: Кини, Индији, Јапану и чак Израелу. У сред тарифног рата који је сам Трамп започео? Апсолутна лудост — зато је јасно да је овај закон само део притиска атлантистичког крила на Русију.

Притисак који прати гласна реторика: у четвртак је републикански лидер у Сенату Џон Тун изјавио да ће, ако Русија не буде спремна за озбиљну дипломатију, Сенат наставити да ради на додатним санкцијама „како би приморао Путина на преговоре“. Демократска сенаторка Џин Шахин најавила је почетак разматрања закона већ следеће недеље.

[irp]Европа може да буде задовољна — ако Трамп не жели да мења курс према Путину, можда ће га на то приморати Конгрес. Неки у Бриселу заиста верују у снагу америчко-европског савеза. Али стварност им стално руши илузије.

Јер већ у петак Доналд Трамп је поручио: „Европска унија се изругује Америци.“ Овај пут није говорио о Русији, већ о својој омиљеној теми — трговини. Указао је да преговори са ЕУ не воде нигде, те да је Унија створена с циљем да искористи трговину са САД. Због тога је предложио увођење 50% царина на робу из ЕУ почев од 1. јуна.

Док је трговински рат с Кином тренутно на паузи, Трамп отвара други фронт — европски. Јасно је да би такве мере довеле до краха трансатлантске трговине и нанеле штету и САД и Европи. Исто тако је јасно да ће, након одређеног периода тензија и преговора, ипак бити постигнут договор.

Али суштина је у нечем другом:

Трамп користи брутални притисак, јер зна да то на Европу делује. Стари континент зависи од Новог — посебно у области безбедности — и биће приморан да попусти.

Трамп је реалиста. Европа, напротив, одбија да се суочи с реалношћу и наставља да покушава да води битке на два фронта. Заборављајући како се такви ратови обично завршавају.

В.Т./Васељенска

Бонус видео