ФАРИСЕЈ НЕНАД ИЛИЋ
У временима кад се подвлачe историјске линије, када се разобличује дух једне епохе и испитује савест народа, појављују се они који, свесно или не, релативизују светиње. Један од таквих јесте Ненад Илић, који, у свом најновијем јавном оглашавању, поставља знак једнакости између литија у Црној Гори и садашњих блокада такозваних пленумаша у Србији. Такав чин није тек интелектуална грешка, то је дубинско неразумевање духа народа и издаја суштине српског бића.
Литије у Црној Гори нису биле политичка парола. Оне су биле васкрс народа, саборно устала душа која је у једном тренутку надишла географију, политику, и сваку идеолошку поделу. На челу тог светог покрета били су патријарх, владике, свештенство, и најшире народне масе. То нису били, ни десничари ни левичари то су били Срби, васкрсли у истини и предању, сабрани око олтара и крсног хода. На литијама се нису читали политички манифести, него акатисти и молитве. Са разгласа нису одјекивале пароле о рушењу поретка, него беседе отаца који су својим гласом враћали наду и достојанство потлаченом народу.
Насупрот томе, данашње блокаде у Србији предводе идеолошки профили који се отворено противе Цркви, поричу предање, и неретко се ругају самим темељима српског идентитета. Да ли је потребно подсећати да је Јово Бакић на Савиндан (!) упутио јавну увреду патријарху Порфирију, и добио аплауз? Да ли је потребно напоменути да су ти исти који говоре о демократији, истовремено стављали човека који је претио Патријарху да поново говори на скуповима широм Србије? Да ли треба да подсећамо да иза ових покрета стоје анархо-левичарске групе које су јавно поручиле да ће мошти Светог Владике Николаја бацити псима?
[irp]Може се много тога рећи, али једна чињеница остаје непорецива: док су литије биле изложене прогонима, хапшењима и мржњи режима у Подгорици, блокаде у Србији данас имају подршку управо тих истих структура, од бивших ДПС функционера до невладиних организација и либералних кругова са Запада. Сетимо се, литије су биле изругиване у Бриселу, Вараждину, Сплиту; данашње блокаде пак, добијају отворену подршку тих истих кругова. Зашто?
Зато што је литија била покрет за очување идентитета, за духовни суверенитет, и као таква, била је претња постмодерном поретку без вере, без нације, без рода. Блокаде, напротив, служе управо том поретку, као пета колона у покушају да се народ раздели, замагли, обезличи.
[irp]Зато је лукавство Ненада Илића опасније од пуке интелектуалне обмане. То је покушај да се народу одузме право на духовно памћење. Да се оскрнави успомена на литије, и да се под маском лажне саборности изједначе жртва и хулитељ, крсни ход и идеолошки линч.
Историја ће памтити литије као један од најчистијих покрета српског народа у 21. веку. А ово друго, као нови облик културне окупације, који своје лице не скрива више иза страних застава, него иза српских диплома и парола.
До покајања Ненада Илића — или његове потпуне транзиције у Вукашина Милићевића 2.0 — остаје само да упозоримо: клонимо се оних који лажу у име саборности. Лукави су, али истина није на њиховој страни.
Национални интерес
Бонус видео
