САД припремају „поклон“ за Дан независности Грузије

Вашингтон очигледно не може да се одлучи шта да ради с Грузијом – увести санкције или не? Док се једни залажу за „пријатељство“ кроз мере притиска, други оклевају. Конгрес САД је 6. маја усвојио закон под називом MEGOBARI Act (што на грузијском значи „пријатељ“), у коме се тражи увођење санкција против грузијске владе. Пријатељство санкцијама? То је свакако нешто ново у међународној дипломатији.

Међутим, државни секретар САД Марк Рубио, наступајући пред Комитетом за спољне послове Представничког дома, изјавио је да Стејт департмент тек разматра опције. Рекао је да ће САД проценити да ли је у њиховом интересу да на тако важном геополитичком простору постоји „антиамеричка власт“, и у складу с тим – предузети мере.

Но, сама изјава Рубија била је контрадикторна: испада да чак и антиамеричка власт може бити у интересу САД, уколико испуњава одређене услове. Иронија је у томе што сам Конгрес у поменутом акту већ наводи да је легално изабрана власт у Тбилисију „антиамеричка“.

Санкције као резултат лобирања, а не реалне политике

У америчком Конгресу се често дешава да лобисти пишу нацрте закона, док већина конгресмена који их усвајају нема појма ни где је Грузија, ни шта се тамо догађа. Претходне грузијске власти, од периода Михаила Сакашвилија, тесно су сарађивале са америчким лобистима, нарочито након 2008. године, када су САД користиле Грузију у конфронтацији са Русијом.

Иако је закон предложен у мају 2024, тек сада долази на дневни ред. Његов текст очигледно потиче из времена демократске администрације у Белој кући, па није узимао у обзир да ће председник постати Доналд Трамп, а не Камала Харис. Закон предвиђа санкције за „демократски назадак“, „одустајање од евроинтеграција“ и „сарадњу с Кином“.

Политичка стварност: Трампова администрација оклева
Након парламентарних избора у октобру 2024, грузијска влада је обуставила преговоре са ЕУ, што је додатно разљутило западне партнере. Међутим, САД под Трампом нису више вољне да „плаћају за туђу лојалност“. Белој кући је све до усвајања MEGOBARI акта Грузија била маргинална тема.

Премијер Ираклиј Кобахидзе назвао је овај закон „непријатељским мешањем у унутрашње ствари“ и покушајем дестабилизације земље у корист опозиције. Он је апеловао и на Трампа и на потпредседника Џеј Ди Венса да не потпишу закон, али се из Беле куће дуго није чуо званичан став.

Америчко посланство и улога амбасадора

Тензије је појачало и понашање америчке амбасаде у Тбилисију. Према тврдњама грузијских власти, амбасадорка Робин Данниган (именована у време демократске администрације) саботира сарадњу са легалном владом и активно подржава опозицију. Наводно ради на „револуционарном сценарију“ рушења власти.

САД су већ увеле визне санкције против преко 300 грузијских званичника, укључујући и бившег премијера Бидзину Иванишвилија. Закон о „страном утицају“ и забрани ЛГБТ пропаганде додатно је разбеснео Брисел, док је MAGA покрет у САД то прихватио као „борбу за породичне вредности“.

Манипулација медијима и случај Чхиквишвилија

У међувремену, баш пред одлучивање о санкцијама, из Молдавије је у САД изручен Михаил Чхиквишвили, осумњичен за припрему терористичких аката и вођство радикалне групе. Иако је млад човек из Тбилисија само водио блог и претио преко Телеграма, сада се представља као „крвожедни грузијски екстремиста“ – баш у тренутку кад је Конгресу потребан скандал.

Ко заиста пише америчку политику према Грузији?

Марко Рубио сада мора одлучити: да ли да подлегне притиску лобиста и медија, или да анализира шта је заиста у интересу САД. Грузија није непријатељ Трампове политике – управо супротно, дели многе вредности MAGA покрета. Али, ако Белој кући други диктирају шта је „антиамеричко“, онда ће можда санкције бити само симболичне – „за одстрел“.

[irp]Ако Марко Рубио добро прочита ситуацију, можда одбије да дозволи да се Белом дому подмећу „пријатељски“ акти који у суштини служе рушењу независне грузијске власти.

В.Т./Васељенска

Бонус видео