ТУЖНА СЛИКА СРПСКИХ СТУДЕНАТА: Потпуна американизација београдских улица, српске барјаке замениле америчке химне (ВИДЕО)
Фото: R. Z./ATAImages
Српске заставе нема. Љиљани, тробојке, знамења народа који вековима брани своју слободу нестали су као да никад нису ни постојали у машти нове генерације блокадера. Уместо тога, Београдом сада одјекује „Like a Prayer“ Мадоне, америчке поп иконе, док група младих, под плаштом студентског отпора, најављује „радикализацију деловања“.
Ако неко до сада није веровао да се домаћа политичка сцена покушава прекројити по моделу западних „обојених револуција“, довољно је да погледа најновији видео којим протестанти позивају на масовне блокаде и притисак на институције. И све то са музичком подлогом симболичног назива, као молитва, али не српска, већ холивудска.
„Кад нас позовеш, звучи као молитва“, пева Мадона у позадини, док кадрови младих активиста прелазе преко слика Београда. Ипак, ово није позив на молитву за Србију ово је позив на улични притисак, по унапред наученом сценарију, инспирисаном туђим интересима.
Тотална американизација идеје протеста више није ни прикривена. Речник, сценографија, естетика све одудара од српског исконског бунта. Нема више студентских протестних песама, нема рецитовања Диса, нема Топчидерског духа. Ово више није Србија у борби за себе, већ перформанс по укусу Силицијумске долине и невладиних ПР агенда.
Место српских вредности заузима амерички фолклор. Уместо гусала, креативне радионице. Уместо светосавља, Мадонин маркетинг. Уместо апела за националну слогу јасне поруке отуђености и окренутости Западу. Чак и сами организатори више не крију да су „инспирисани глобалним покретима“.
Порука из видеа „повешћемо те, Београде, ускоро“ више звучи као претња него као позив на дијалог. Повешћете кога и куда? Да ли у протесте који не познају корене, али добро знају донаторе?
Истина је да сваки грађанин има право на свој став, али исто тако, има право и да зна чије ставове понавља. У овом случају, чини се да се у Београду не протестује у име Србије, већ у име агенде која са Србијом има мало везе. Ако је „Мадона револуција“ ново лице студентског бунта онда је то лице које све мање личи на Србију.
To smo znali od početka, samo vreme početka protesta je pokazalo ko ih je inicirai i stoji iza njih. Tužno je što 90% studenata to nije znalo, a ipak je naselo na laži i priključilo se. Narod koji ima takvu mladost, za svoju budućnost ne mora da brine (propašće sigurno).
Oсим наведеног, у поттексту се афирмише џендеризам који је и Трамп протерао
из САД а он се преселио у Немачку. Немци су сада носиоци џендеризма а преко
Новосадске филијале на челу са балијом Динком, дошао је у Србију да руши
цркве и од њих прави бирцузе. И то следе „наводни студенти“; 5% од 247.000
студената у Србији. Новац стиже преко НВО а оне су распоређене као филијале у
сваком већем граду у Србији тако да могу да изводе синхронизоване нападе са
малим броје присталица али да то има изглед велике побуне, малог, али дрског
и агресивног броја људи. „Испод радара“ пролази Радио Београд као центар који
из сата у сат афирмише протесте. У то убацује бајкере (3-4 мотора) а познато је да
се Савез бајкера Србије побратимио са бајкерима Москве и да су у Москви подигли
споменик пок. председнику С. Милошевићу. Помиње и ветеране иако је познато
да Савез ветерана Србије даје подршку легалној влади. Описује маратонце и
бициклисте како пролазе кроз „шпалир грађана“ који им добацују сендвиче „исто
паковане“ у сваком граду што указује на организацију НВО – које све финансирају.