ДАЧИЋ ОТКРИО ЗАШТО БЛОКАДЕРИМА СМЕТА КАМП У ПИОНИРСКОМ ПАРКУ: Стратешки важна тачка и власти и опозицији
© TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIĆ/ nr
Док се јавност пита зашто баш Пионирски парк представља епицентар нових тензија у престоници, одговор је једноставан та зелена површина у самом срцу Београда има кључни стратегијски значај за организаторе блокада и протестних нереда.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић јасно је објаснио:
„Треба им тај простор за блокаду. За радикализацију. За сценарио као испред РТС-а. Желe да контролишу и Председништво, и Скупштину, и цео тај део града.“
Управо због тога су шаторима окупирали простор испред Народне скупштине, али им је Пионирски парк заправо главна мета. Њихов план је био јасан: одатле координисати блокаде институција – од Скупштине до Председништва, па чак и Скупштина града Београда, а у близини је и Таковска, зграда Поште Србије, где седи и Телеком.
Међутим, ту на сцену ступају „Студенти који желе да уче 2.0“, група која је 6. марта поставила свој камп у Пионирском парку. Њихово присуство је збркало планове блокадера и онемогућило реализацију сценарија насилне смене власти.
Извори блиски безбедносним круговима тврде да је управо због тога дошло до новог таласа напада на „школске студенте“, уз отворену кампању за избацивање из парка. Циљ је јасан, уклонити препреку и ослободити терен за завршни удар на институције.
Није реч о парку, реч је о плану.
Док једни желе да уче и чувају јавни простор, други га виде као полигон за дестабилизацију државе. Битка за Пионирски парк није битка за траву и стабла то је битка за власт, без избора, без легитимитета и без подршке народа.
27. маја, нова рунда тог сукоба добија свој наставак. Да ли ће победити разум и закон, или сценарио уличног насиља? Србија гледа.
Ок, као симпатизер промена, а противник „да узјаше Мурта из нпр Обале Слоноваче – имам следећи предлог, али сумњам да никоме није пао на памет.
Ни ја не желим да после овога, какав још да буде исход, не дођу ултражути који ће се издавати за било шта, било шта, било шта. Исто тако не желим да Србија после Новембра 2024 буде иста као и пре Новембра 2024.
Има ли овде у овом распону екстрема, места за договор?
Надам се да кнезови знају ЗАШТО је народ незадовољан, тако добро као што знају КО их води до Стразбура и даље. Надам се да не мисле ћерати као и дослије. А можда ипак да???
Отворите неку идејну брешу, ни по бабу ни по стричевима, да кроз њу прођу они који желе добро својој Србији, а не преко земаља које Србији не желе добро. Ако се ту не можемо наћи, неко је овде дебил.
Знате како, ове бриселске и стразбуршке правде су толико стерилне и безбожне, да ће тим за правдом вапијућима дати асфалтирану Србију, канте за ђубре на сваком ћошку, фудбалско игралиште на сваком сокачету, обданишта и старачке домове за џабе – али ће испумпати све из земље што се продати може, и поставиће такве Микронежане на власт, хај абов, да их никаквим протестима нећемо с места померити, ни за једно место. И то ће се звати великосрпска демократија.
Дозволиће нам да се зовемо „Велика Србија До Токија“, шиптарима, хрватима и осталима ће значајно намигнути, а званични Токио ће се аранжирати машала аранжманом. Уосталом ионако ћемо у УН бити представљени као ВСДТ. Ко некада БЈРМ.
И да, пуцаћемо где нам се нареди. Овако „само“ продајемо.
Тако да… има још мало времена за било што. Фали нам један добар Радановић. Или Радановићка.
Ајде добро, гуљај ту✓
Хеј, нешто сам укапирао 🙂
Али нећу причати никоме. Има фора 😉