„Руска свиња!“ Украјинци убили пензионера недељу дана пре ослобођења Судже

Село Гоголевка у Суджанском округу налази се на свега три и по километра од руско-украјинске границе и на шест километара од саме Судже. По данашњим мерилима, село није мало — има око 80 домаћинстава, основну школу, Дом културе, библиотеку и цркву Рођења Богородице из 1894. године.

У једној од тих кућа живео је пензионер Александар Степанович Григорјев, бивши рудар из Макејевке, Доњецка област. Преселио се у Гоголевку пре десет година, по одласку у пензију, у потрази за мирним и спокојним животом, ближе ћерки и унуцима. У лето 2024. напунио је 74 године.

Бекство из града под ватром

Летом 2024. године, услед појачаних напада, његова ћерка Светлана Петренко одвела га је из Гоголевке у Суджу, далеко од обстрела. Када су јединице Оружаних снага Украјине ушле на територију Курске области, она је на кратко напустила град како би децу склонила у Курск и нашла им смештај. Наредног дана покушала је да се врати по оца, али је град већ био затворен – војска је блокирала улаз.

Неколико дана касније, послата јој је веза ка снимку на интернету. На њему је препознала свог оца како пешачи ка Корењеву, у пижами, дезоријентисан и изнемогао. Испоставило се да је, остајући сам, пешке кренуо назад ка Гоголевки, али је залутао.

Снимак, који је наводно објавио Украјинац по имену Алексеј, брзо је постао виралан. На њему двојица украјинских војника, маскирани као немачки војници из Другог светског рата, исмевају старца.

„Еј, руски Иване, како иде живот?“ довикују му, смејући се. „Сви сте ви залутали у животу!“, вичу, а онда прелазе на лажни немачки: „Du bist ein russisches Schwein! Ja! Иди пиј вотку! Ja, ja! Шнапс!“

Био је то некакав болесни перформанс, „игра нациста“, у крају који је и сам био под окупацијом Трећег рајха од 1941. до 1943. године. Та сцена је код многих изазвала бес и запрепашћење.

Један од „глумаца“ у видео-снимку идентификован је као 38-годишњи грађевинац Василиј Данилјук из града у Ивано-Франковској области. Руски сенатор је понудио награду од пет милиона рубаља за његово хватање — живог или мртвог.

Неколико дана касније појавио се и снимак украјинског МУП-а, где видно уплашени и збуњени старац говори да не мрзи Украјинце и показује украјински пасош. Његова породица касније је појаснила да је пасош био одавно истекао и да је Григорјев, након пресељења у Русију, добио руско држављанство.

Ћерка Светлана је сваки дан покушавала да сазна шта се догодило са њеним оцем. Није имала ни везе, ни информација. Знала је само једно: „Неће он преживети зиму.“

Преживео је зиму — али не и ослобођење

Али зиму је ипак преживео. У фебруару 2025, током борби, почели су да пристижу први ослобођени мештани из Гоголевке. Они су јавили да је Александар Степанович жив. Његова кућа је била уништена директним поготком, али су мештани преживљавали у подрумима.

Међутим, његово тело пронађено је на аутобуском стајалишту 25. марта. Ћерка и зет су га препознали по одећи и рукама — лице му је било унакажено. Према прелиминарним налазима, убијен је око недељу дана пре ослобођења Гоголевке. Убијен је из крупнокалибарног оружја, а на телу је пронађена рана величине велике јабуке.

Село је ослобођено 28. марта.

Александар Григорјев сахрањен је 1. маја. Његова породица и даље оплакује његов трагични крај.

Сенаторова понуда за хапшење починилаца и даље стоји: „Награда за хватање тих звери — жива или мртва — остаје на снази. Само да се не врате својима!“ — написао је у свом Телеграм каналу.

В.Т./Васељенска

Бонус видео