Средство за трговину са Загребом и Бриселом: Ратни злочини последњи трофеј у Загоркиној тужилачкој мрежи!

(Фото: vst.jt)
У петак, 30. маја, одржава се седница Високог савета тужилаштва где ће бити донете одлуке о именовању нових тужилаца у више тужилаштава. Међутим, кључна тужилаштва за која кадар Загорке Доловац лобира већ извесно време јесу Више јавно тужилаштво и Основно јавно тужилаштво у Панчеву, а поготово посебно тужилаштво за ратне злочине, преко ког врховна тужитељка већ види могућност трговине са Загребом и Бриселом. Без неког посебног изненађења, лица која се виде на тим позицијама су под директном контролом Загорке Доловац и већ добро позната нашим читаоцима.
Наиме, како сазнајемо из добро обавештених извора, међу главним кандидатима за Више тужилаштво у Панчеву виђен је Лазар Лазовић, који тренутно не ради ништа у Тужилаштву за ратне злочине, и то за плату од пола милиона динара. Лазовић, откако се отворено сврстао у табор Загорке Доловац, добија позиције по жељи, док је ранијих година за своју позицију морао добро да се помучи.
Али оно што изазива највећу пажњу и узнемиреност међу струком, посебно у тужилаштву у Панчеву, јесте потенцијални избор Мирјане Милићевић за место главног тужиоца у Основном тужилаштву у Панчеву.

Мирјана Милићевић се у овим круговима помиње као продужена рука Иване Поморишки, главне тужитељке у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду и бивше јавне тужитељке у Панчеву. Васељенска је већ писала о везама Иване Поморишки и Маринике Тепић још из времена када су обе биле део Лиге социјалдемократа и отворено заговарале аутономашке идеје, од којих ниједна није одустала.
Такође, недавно је објављен и чланак о тајном састанку Загорке Доловац, Динка Грухоњића и свекра Иване Поморишки, бизнисмена из Војводине, где су, према обавештајним подацима, договарано утврђивање позиција и стварање паралелног система унутар државе преко ког би се извршио државни удар.
Милићевић је, тврде извори, и након престанка функције в.д. тужиоца наставила да управља кадровским питањима преко актуелног вршиоца дужности, Милоша Дејановића – још једног кадра под контролом Поморишки. Самим тим, није ни чудо одакле бојазан да би њен избор био корак ка потпуном гушењу аутономије и наставак праксе централизованог управљања правосуђем преко паралелних канала.
Међутим оно што је најзанимљивије јесте велико интересовање Доловац за преузимање посебног тужилаштва за ратне злочине. Знајући принцип рада врховне јавне тужитељке, али и узимајући у обзир политичка дешавања и геополитичке промене на светској сцену, евидентно је да Доловац не планира да преузме ово тужилаштво ради правде, већ ради додворавања извесним центрима моћи – пре свега Хрватима и Европској унији.
Избор још 11 нових шефова тужилаштава широм Србије само је завршни ударац – потпуно преуређење правосудног система по мери једне мреже, која жели да уклони сваку институционалну баријеру и ућутка било какву независност, нарочито у осетљивим предметима као што су ратни злочини.
„То више није питање избора по стручности, већ по степену послушности. Ко није део система Загорке Доловац, не постоји”, каже један од саговорника из струке, који инсистира на анонимности.
Подсетимо, у ранијим случајевима који су били предмет јавне полемике, управо су кадрови Доловац и Поморишки били у фокусу медијских извештаја о опструкцијама у поступцима, одбијању да се реагује на криминалне садржаје на мрежама и везама са одређеним политичким структурама, али и као потенцијални канали цурења података.
Софија Марић / Васељенска
