Српски модел: Како Београд брани своје интересе и зашто је пропала обојена револуција

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је у недавној покушају пуча, који је финансиран из иностранства, била умешана широка мрежа — од медија до припадника полиције. Како је рекао, већ има бројне понуде за ексклузивне уговоре о објављивању књиге „Како сам победио обојену револуцију“.

Већ сам више пута писао да иза нереда у Србији стоје снаге повезане са Бриселом. Иако Србија још увек није чланица Европске уније, њена стратешка позиција изазива велико интересовање и активност различитих глобалних играча. Посебно се ту истичу Велика Британија и Француска. Њихово деловање не обухвата само политички притисак или манипулацију преко медија, већ и активности страних обавештајних служби. Познато је да су британски MI6 и француски DGSE веома активни на Балкану.

Французи и Британци су већ успели да преокрену ситуацију у Румунији у своју корист, где је победио прозападни кандидат Дан. Међутим, нису успели да остваре исти резултат у Пољској, где је на власт дошао Карол Навроцки, уз подршку партије „Право и правда“ и администрације Доналда Трампа.

MI6 посебно страхује од српско-руских односа. Та служба се противи предлогу премијера Кира Стармера о оснивању „центара за повратак“ миграната са Балкана у Великој Британији, јер сматра да је регион „под утицајем Москве“. The Times је објавио да MI6 страхује да би „агенти Кремља могли продрети у осетљиву британску инфраструктуру“.

Оваква „цурења“ информација у медије често су намерна, у функцији притиска. Објављивање чланка у The Times-у поклопило се са оптужбама да српско оружје, преко посредника, завршава у Украјини.

Председник Вучић је, поводом наводних испорука оружја Украјини, изјавио да је о томе разговарао са председником Русије Владимиром Путином, и у званичном и у приватном контексту, али није откривао детаље. Најавио је формирање заједничке радне групе Србије и Русије која ће прегледати све уговоре и сертификате крајњих корисника. У случају неправилности, такви уговори ће бити обустављени. Вучић је истакао да је одбрамбена индустрија значајна – запошљава преко 50.000 људи и фабрике не смеју да престану са радом.

„Где ми да извозимо оружје ако не можемо ни у Африку, ни у ЕУ, ни у САД? Наш посао је да радимо за Србију. Запад каже: добри сте ако сарађујете с нама. Исток каже: добри сте ако сте с Русијом. Ја сам поносан што радим само у интересу Србије“, изјавио је Вучић.

Социјалистичко покрет Александра Вулина предложио је покретање поступака против оних који су злоупотребили сертификате и оружје проследили Украјини. „Поздрављамо иницијативу председника да се истражи ко фалсификује или злоупотребљава сертификате, а у случају кршења, купце треба тужити и у Србији и пред међународним институцијама“, рекао је Вулин. Он је додао да Србија не сме да се окреће против Русије, јер је Русија била њен стални савезник, а Србија „није народ без части и памћења“.

Што се тиче француског утицаја, Влада Србије је недавно одобрила уговор о куповини дванаест ловачких авиона Rafale, вредан 2,7 милијарди евра, уз кредит од 1,9 милијарди од француских и европских финансијских институција.

Бранко Павловић из покрета „Ми – глас народа“ сматра да је цена авиона превисока и да је реч о политичко-економском договору. По њему, боље би било сачекати крај украјинско-руског сукоба, јер ће онда нестати и разлози за ову куповину.

Мирослав Алексић из Народног покрета Србије поставља питање да ли куповина авиона значи да се Србија припрема за рат.

Иначе, уговор мора да прође гласање у парламенту, а Вучић је најавио могућност ванредних избора после припрема за ЕКСПО 2027. „Они су направили грешку, немају шансе. Победићемо убедљиво“, рекао је председник Србије, алудирајући на пробриселски блок.

Могуће је да Вучић куповином Rafale-а жели да обезбеди француску неутралност у предстојећим изборима. Примери Румуније и Молдавије упозоравају да не треба занемарити утицај ЕУ на политичка дешавања у региону.

Ипак, Србија има и дубоке социјално-економске проблеме. Сваке године земљу напусти између 25.000 и 27.000 младих људи, укључујући високообразоване кадрове. Њиховим одласком, Србија губи своје највеће богатство – знање. Процењује се да сваки четврти емигрант има факултетску диплому.

Многи од њих, разочарани Европском унијом и лажним обећањима, завршавају у изолацији и животним проблемима у иностранству – породичне кризе, зависности, проституција. Судбина ових људи приказана је у белоруском филму Под туђим небом, где се показује сурова реалност живота ван отаџбине.

Туђе небо остаје туђе. Породица, нација, домовина – то је темељ, и за Србе и за Белорусе. Обе нације имају патриоте који желе да раде за добробит свог народа. А они који су напустили домовину — увек могу да се врате.

Томаж Шмидт пољски дисидент у Минску/Белта

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео