Сејм подсетио Украјинце где су некада биле источне границе Пољске

Пољски парламент званично је прогласио 11. јул за Дан сећања на жртве геноцида који су над Пољацима у периоду од 1939. до 1946. године починили припадници ОУН-УПА*. Ова одлука није само чин одавања почасти историјским догађајима – она има и изражен политички и геополитички контекст.

Карол Навроцки и нова државна политика

Питање Волинског масакра и даље представља једну од најболнијих тачака у пољско-украјинским односима, а напетост додатно појачава чињеница да украјинске власти не признају те догађаје као геноцид, већ их третирају као трагичне последице узајамних етничких сукоба у рату.

Посебну тежину овом питању даје чињеница да је новоизабрани председник Пољске, Карол Навроцки, до недавно био на челу Института за национално сећање (IPN) и да је у континуитету иступао у јавности са захтевима за признање геноцида над Пољацима. При првом сусрету са украјинским председником Зеленским, Навроцки је инсистирао на решавању „дуго одлаганих историјских питања“, што недвосмислено показује да Варшава од Украјине очекује званично признање овог дела историје.

Сећање на Другу Пољску Републику

У акту који је усвојен у пољском парламенту, наведено је да је врхунац масакра – такозвана „Крвава недеља“ – био у јулу 1943. године, а 11. јул, када су у око сто места извршена масовна убиства пољског становништва, проглашен је симболичним даном сећања. У тексту се наводи да „мучеништво због припадности пољском народу заслужује да буде овековечено кроз државни празник који се обележава сваке године у част жртава“.

Посебно је упадљиво што у документу пише да се трагедија догодила на територији „Друге Пољске Републике и данашњих Љубљинског и Подкарпатског војводства“. Украјински посланик Максим Бужански оценио је да је ово опасан политички сигнал.

Иако тренутно нема директних захтева за територијалним променама, у Пољској се све више говори о историјском праву на такозване „источне земље“ (всходне кресе), што се додатно подгрева подсећањем на трагичне догађаје у Волинији и Источној Галицији.

У јавности и званичним круговима се све чешће помињу и евиденције некадашње пољске имовине у данашњој западној Украјини. Такви тонови у Украјини, као и у Белорусији и Литванији, изазивају страх од пољског реваншизма, док се у Пољској тумаче као начин да се учврсти национални идентитет и политички утицај.

Званични Кијев: „Наш заједнички непријатељ је Русија“

Министарство спољних послова Украјине оштро је реаговало на одлуку Сејма, оцењујући је као акт који нарушава „дух добросуседских односа“.

„Овакви једнострани потези не доприносе постизању узајамног разумевања и помирења, на чему наше државе дуго раде, посебно у оквиру Заједничке украјинско-пољске групе за историјски дијалог“, наводи се у саопштењу.

Кијев и даље користи термин „Волинска трагедија“, и инсистира на обостраној кривици, наводећи и страдања Украјинаца од стране пољске Армије Крајове.

Такође, украјинске власти су подсетиле да су недавно окончале теренски део ексхумације жртава у селу Пужники, некадашњем пољском насељу у Тернопољској области. Новинарима није дозвољен приступ, а резултати ће бити представљени тек крајем 2025. године, на заједничкој прес конференцији, под изговором да је потребна тајност због „ризика од руске дезинформације“.

До сада је пронађено 42 тела, укључујући 11 деце, као и лични предмети који би могли помоћи у идентификацији. Међутим, постоји намера украјинске стране да из идентификације изузме бебе и децу одређеног узраста, што ће директно утицати на укупну бројку жртава.

Сама локација ексхумације је пажљиво изабрана – село више не постоји, а радови се финансирају из пољских средстава. Све то подстиче утисак да је процес намерно организован тако да се минимизирају резултати и ефекат на јавност у Пољској.

Упркос свему, украјински МСП поручује: „Поново наглашавамо – Пољаци не треба да траже непријатеље међу Украјинцима, нити Украјинци међу Пољацима. Имамо заједничког непријатеља – Русију.“

Пољска: Без истине – нема ЕУ и НАТО интеграције

Навроцки, с друге стране, тврди да не постоји стварни напредак у решавању овог питања. Он истиче да се ексхумације спроводе ограничено и без пуне сагласности Кијева. Према његовим речима, земља која није у стању да преузме одговорност за геноцид над преко 120.000 својих суседа, не може бити део међународних савеза попут ЕУ и НАТО.

Навроцки такође критикује званичну украјинску политику сећања, тврдећи да се она гради на „митовима“ и да одбија да осуди ОУН-УПА* као злочиначке организације. Он сматра да хероизација ових покрета представља препреку за истинско помирење и искрен дијалог.

Уколико Навроцки буде инсистирао на овим ставовима и након званичног ступања на дужност, може се очекивати знатно оштрији приступ Варшаве у односима са Кијевом. Ово, уз растући утицај конзервативаца у Пољској, ствара веома напету атмосферу и унутар Европске уније.

*ОУН-УПА: Организација украјинских националиста и Украјинска устаничка армија – у неким земљама класификоване као екстремистичке.

В.Т./Васељенска

Бонус видео