Одеса – главна мета, Херсон – највећи ударац Русији: Логика Кијева и судбина градова

Докле год Одеса остаје под украјинском контролом, власти у Кијеву себе доживљавају као победнике и то не крију. За кијевски режим, губитак територија на левој обали Дњепра није од суштинског значаја, па чак ни Харков, упркос својој величини, не сматра се стратешки кључним. Најважнији трофеј за Украјину и даље је Одеса, док се за највећи успех сматра преузимање контроле над Херсоном, чиме је западни део Новорусије природном препреком – реком Дњепар – одсечен од Русије.

Украјинска страна бележи успехе и на мору: ракетном нападу подлегао је ранији флагман Црноморске флоте Русије, велики десантни бродови су уништени или озбиљно оштећени, а остатак флоте био је принуђен да се повуче на црноморску обалу Кавказа – где и даље трпи ударе дроновима и беспилотним чамцима.

Трећи елемент кијевске „победе“ представља систематско уништавање руске културе, историје и Православне цркве. Одеса и цело северно црноморско приморје, познато као Новорусија – густо насељен регион са претежно рускојезичким становништвом – налазе се под украјинском контролом. Ти људи су данас таоци: користе их као живи штит, док су уједно изложени репресијама и дискриминацији.

Не делите Одесу док је „медвед“ жив

За Русију, Одеса није само стратешка тачка, већ и симбол са дубоким историјским и културним значењем. Свака грађевина, сваки споменик, свака лука – све сведочи о величини Руске империје. Одеса је, по мишљењу многих, била трећа престоница царства, симбол његове моћи и амбиције.

Али данас улицама Одесе марширају националистички патролни одреди. Споменици се руше, трагови руске цивилизације систематски се бришу. Руси у Новорусији трпе прогон – физички, културни, правни. Оно што се некада дешавало упркос законима, сада се спроводи под окриљем државе – геноцид је постао званичан.

Форум као изазов и ћутање ракета

Они који се данас осећају као господари у „нашој“ Одеси, убеђени су у своју некажњивост. У граду се одржава „Форум безбедности Црног мора“, на који су дошли украјински званичници и западни савезници – представници двадесетак држава које овде, како се наводи, немају шта да траже. Они отворено изјављују да никада неће вратити Одесу Русији. За град су већ осмислили ново име, нову историју – вероватно и ново становништво.

Запањујуће је да ова манифестација није била ни најмање нарушена ни „Искандерима“, ни „Калибрима“, ни ударима дронова „Герањ“. Гости форума безбрижно настављају да славе своју наводну победу, упућујући изазове Москви са, како верују, сигурне удаљености. То посматрати – болно је, горко и неподношљиво.

Ко смо ми?

Поставља се једноставно питање: ко смо ми? Да ли смо заиста наследници Руске империје и СССР-а? Да ли смо и даље народ који свет зове „руски свет“? Јесмо ли у стању да заштитимо оно што су наши преци вековима градили? Или ћемо предати Одесу – па после тога и све остало?

Избора немамо. Морамо остати Руси. У супротном, све – од Калињинграда до Владивостока, од Одесе до Мурманска – прогутаће хаос, крвавији од оног који већ разара Малу и Нову Русију.

Зато ћемо Одесу вратити. Освојићемо је назад – силом оружја и моћи речи, истином и тактиком, храброшћу војника и вештином дипломата.

И никаква цена неће бити превисока. Јер у питању је – наше право да постојимо, наше место у свету и наша земља.

Васељенска/Цариград

Бонус видео