Пољска и ЕУ: Нови председник, стари изазови

Новоизабрани пољски председник Карол Навроцки се сматра евроскептиком. Какав утицај може имати на политику своје земље према ЕУ? И како га доживљава Брисел?

Карол Навроцки се током предизборне кампање ослањао на блискост са америчким председником Доналдом Трампом и користио слоган: „ Пољска прво“. Он се противи уласку Украјине у НАТО и сматра се скептиком према Европској унији. Његова изузетно тесна победа на председничким изборима проглашена је у понедељак ујутру, што је изазвало реакције широм Европе.

Европски лидери честитали су новом пољском председнику – са политичке деснице, на пример, италијанска премијерка Ђорђа Мелони и мађарски премијер Виктор Орбан. Орбан је изразио задовољство „фантастичном победом“ и, како је рекао, радује се јачању сарадње унутар Вишеградске групе – савеза Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке. Други шефови држава и влада, на пример председник Литваније Гитанас Науседа, поменули су заједничке вредности. Француски председник Емануел Макрон рекао је да жели да сарађује са Пољском на стварању Европе која је „јака, независна и конкурентна“ и која „поштује владавину права“.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође је честитала. Изразила је уверење да ће „ЕУ наставити одличну сарадњу са Пољском“. Сви су јачи у заједници мира, демократије и вредности, написала је председница Комисије на платформи X.

Близу национално-конзервативне странке ПиС
Карол Навроцки је званично био независни кандидат, али је његову кандидатуру подржала национално-конзервативна бивша владајућа странка Право и правда (ПиС). Странка је била на власти од 2015. до 2023. године. Спровела је реформе пољског правосуђа, што је довело до дуготрајног спора са Бриселом због навода о поткопавању владавине права. То је кулминирало покретањем поступка за кршење вредности ЕУ.

Процес је завршен прошле године, пошто је земља обећала одговарајуће промене. Пољској су такође исплаћене милијарде евра које су биле замрзнуте због кршења владавине права. Међутим, многи пројекти су пропали због вета актуелног председника, Анджеја Дуде, који је такође близак странци ПиС.

Посматрачи очекују да ће блокада бити настављена током мандата новог председника. Европска комисија је одбила да коментарише утицај који би ово имало на ЕУ. На брифингу за новинаре у Европској комисији истакнуто је уверење да ће Пољска наставити да спроводи реформе и да ће Комисија подржати земљу у томе.

Нове тензије са ЕУ?
Немачки посланик Зелених у Европском парламенту Данијел Фројнд страхује да ће се политички застој у Пољској наставити. Стога позива Европску комисију да исправи своју „грешку“ – под чиме мисли на превремено ослобађање замрзнутих средстава ЕУ – и да настави да врши притисак на Пољску.

Пјотр Бурас, шеф варшавске канцеларије тинк-тенка Европског савета за спољне односе (ECFR), рекао је за DW да је оно што се дешава у Пољској важно и за Европску комисију. На пример, влада под премијером Доналдом Туском је осигурала да се контроверзни закони више не примењују, чиме су уклоњени разлози за поступак по Члану 7. Бурас сматра да не постоји могућност да се ситуација са Европском комисијом око владавине права поново погорша током мандата Тускове владе.

Бурас не види директну могућност да новоизабрани председник утиче на политику Пољске према ЕУ. Према пољском уставу, то је одговорност владе, подсећа политиколог.

Пољски председник има овлашћења врховног команданта оружаних снага, именује владу, потписује међународне уговоре и, пре свега, може да блокира законе. То би Навроку могло да омогући мешање у политику владе према ЕУ, упозорава Бурас.

Кад год је потребно имплементирати политику ЕУ у национално законодавство, председник би могао да је блокира, чиме би ограничио простор за маневар Тусковој влади, објашњава Бурас. Он генерално очекује блокаде у областима као што су владавина права, абортус, миграције и климатска политика, али истовремено истиче да Тускова влада није баш прогресивна ни по питању миграционе и климатске политике.

Европски парламент између скептицизма и радости
Немац Манфред Вебер, председник конзервативне групе Европске народне партије (ЕПП) у Европском парламенту, изразио је наду да ће Наброцки „конструктивно“ сарађивати са пољском владом у корист Пољске. Међутим, посланик Рене Репаси сматра да пољска влада сада има проблем. Немачки социјалдемократа процењује да су могући нови избори за пољски парламент, с обзиром на то да су национално-конзервативни Наброцки и „прогресивни планови Тускове владе“ супротстављени једни другима.

Десничарска група Конзервативаца и реформиста (ЕКР), којој припада и пољска странка ПиС, поздравила је Навроцкијеву изборну победу. Европа мора остати „заједница слободних народа, а не машина која поништава вољу народа“, рекао је копредседавајући групе, Никола Прокакини, члан странке Браћа Италије.

Међутим, пољски политиколог Бурас не сматра да је Навроцкијев изборни резултат био нека врста гласа против Европске уније. Ни ПиС ни Навроцки никада нису позивали на излазак из Уније, подсећа он, али додаје да је скептицизам према губитку суверенитета и мешању у унутрашње послове Пољске широко распрострањен у тој земљи. То је осећај који је Карол Навроцки искористио.

(Н1)