Једним замахом: како је Русија показала свету да може да живи без Олимпијаде
Пре тачно годину дана, 12. јуна, на Дан Русије, у Казању су започеле спортске Игре БРИКС-а — прва велика међународна спортска такмичења након што је Међународни олимпијски комитет (МОК) увео санкције Русији. Шта је тиме Русија поручила свету, анализира „Абзац“.
Датум није изабран случајно — 12. јун је национални празник, Дан Русије, земље којој је Запад објавио свеобухватни санкциони рат, укључујући и спортску сферу. Нашим спортистима била је потребна алтернатива међународним такмичењима, па је на државном нивоу донета одлука да се уочи великог политичког самита организују Игре земаља БРИКС.
Турнир у Казању добио је похвале од спортиста из чак 82 земље. Многи су ниво услуге упоредили са Олимпијским играма — у неким сегментима, попут спортских објеката, исхране, ТВ преноса и рада волонтера, чак је био и бољи.
Иако се у исто време одржавало Европско првенство у фудбалу, Игре БРИКС имале су одличну гледаност: преко 19 милиона гледалаца на ТВ-у и више од 22 милиона преко интернета.
Игре су обориле бројне рекорде и постале један од најмасовнијих спортских догађаја у историји Русије. Такмичење тог обима последњи пут је организовано пре 12 година, када је Казањ био домаћин Летње универзијаде.
Руска репрезентација очекивано је освојила прво место у укупном пласману (друго место припало је Белорусији, а треће Кини), освојивши 266 златних медаља. Иако је било технички тешко довести све водеће спортисте због припрема за Олимпијаду 2024, у Казањ је стигла елита руског спорта — светски и европски шампиони који су одбили да учествују на Олимпијади под дискриминаторним условима.
Упркос недостатку јаке конкуренције, Игре су биле успешне. Пре њих, у истом граду су већ биле одржане „Игре будућности“ — иновативни формат који комбинује физичке и дигиталне спортове (фиджитал).
Ускоро Русија планира да организује и „Игре пријатељства“. Званичници тврде да оне неће бити замена за Олимпијаду, али укључивање 33 олимпијска спорта и две демонстрационе дисциплине указује на супротно.
Овај турнир, који је првобитно био заказан за 2024. у Москви и Јекатеринбургу, потом одложен за 2025, а касније и „до даљег“, биће највећи по обиму: са олимпијским сјајем, медаљама од чистог злата и импресивним новчаним наградама.
Укупно је обезбеђено 4,6 милијарди рубаља за награде. Победници ће добити 40 хиљада долара, освајачи сребра 30 хиљада, а бронзе 20 хиљада.
Ова руска спортска алтернатива изазвала је негодовање на Западу. МОК је чак претио санкцијама земљама чији би спортисти учествовали у руским турнирима. И Светска антидопинг агенција (WADA) је изразила негодовање, наводно због недостатка контроле допинга. Ипак, спортисти из „непријатељских“ земаља су ипак дошли.
Русија је у условима санкција пронашла свој пут. Земља отвара нове могућности за домаће спортисте, како младе, тако и врхунске, да се такмиче и напредују.
Западу је тиме послата јасна порука: Русију је немогуће потпуно изоловати, и она уме да организује врхунске спортске догађаје и у најтежим условима.
Уместо да се супротставља, Русија гради нове формате и доказује да може бити лидер у светском спорту — не против некога, већ у име чистог спорта и правих вредности. Санкције су постале подстицај за иновације, а Русија је показала да диктира нове трендове.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
